Komentar utakmice Vardar — Partizan (2:4)
U Skoplju protiv Vardara, kao i u Tuzli, Partizan je igrao bez opterećenja. Slobodno i jednostavno. Ona nesrećna senka grča, koji se još prošle jeseni uvukao u redove fudbalera, stručnjaka i sportskih radnika — zbog stalnog straha od dna tabele i onog najgoreg — opstanka među najboljima, nestala je konačno. Pred odlazak u Skoplje trener Toma Kaloperović obećao je da će njegovi fudbaleri igrati otvoreno i bez opterećenja. To obećanje je ispunjeno na najbolji mogućni način. Oduvek je Vardar bio veliki i dostojan Partizanov protivnik na svom terenu. Svaki put ishod je bio neizvestan. Manje-više, Vardar je bio redovno opasan protivnik i našim najjačim timovima. I ove sezone, bio je protivnik Partizanov koji je ulivao poštovanje. Zato, čista i visoka pobeda gostiju postaje još vrednija. Iako je domaćin u donjem delu prvenstvene tabele, dati mu četiri gola, to je uspeh za poštovanje.
Cela navala napada
Ishod skopske pobede Partizanovi napadači su najavili još u samom početku. Pre svega — dobrom i jednostavnom igrom. Napadači su bili ne samo brzi nego i jednostavni i snalažljivi. I nadasve ubojiti. Kao retko kad ranije trener Kaloperović može da bude zadovoljan igrom čitavog svog fora, pa i da za nijansu izdvoji Boška Đorđevića i Zavišića. Posebno je vredna pomena i činjenica da Vukotić daje golove iz gužvi, između „šume“ tela i nogu. (Čini se katkad bolje iz takvih teških pozicija nego kad se nađe sam pred golmanom). Naposletku, dvojica Partizanovih napadača — Boško Đorđević i Momčilo Vukotić nalaze se visoko, čak i vrlo visoko na listi golgetera prvoligaša: Đorđević je na drugom, a Vukotić deli treće mesto. I sama ta činjenica, pored toga što je Partizan ovog proleća postigao vrlo uspešnu seriju, govori mnogo: igra se dobar, efikasan fudbal i istovremeno fudbal koji donosi tako željene i dugo čekane, jesenas neizmerno mnogo gubljene bodove. Jednostavnost i ubojitost postaju sve više vrline, naročito navalnih igrača. Postići 9 golova na tri utakmice u gostima to je odista izvanredno, učinak vredan poštovanja.
Kolektivna igra
Mnogo puta je posvedočeno, u Partizanu i drugim ekipama, u fudbalu uopšte, da uspehe donosi u prvom redu kolektivna igra. Može katkad, tih slučajeva ima i u nas i u drugim ekipama sveta, da pojedini istaknuti asovi, velike fudbalske zvezde — Pele, Puškaš, Bekenbauer, Miler, Krojf, a u nas svojevremeno: Bobek, Mitić, Vukas, Ferhatović ili Galić, a sada: Džajić, Katalinski i drugi — vrlo često donose ili su donosili pobede, ili su njihovi timovi pobeđivali zato što su ovi i drugi istaknuti pojedinci davali daleko najviše, što su svojim znanjem ili jednim maštovitim potezom donosili pobede. Ali, ostaje pravilo, koje se ne može prevazići: fudbal je kolektivna igra. Što je kolektiv kompaktniji, što više igra u interesu ekipe i celine, ukoliko se dopunjava, podržava i slaže u što više elemenata igre, po pravilu uvek su i uspesi veći. Za Partizan se može reći da sve više usavršava svoju igru, da ekipa igra sve jednostavnije i sa više razumevanja. Istini za volju, posle izbegnute opasne zone, čitav tim igra i slobodnije i jednostavnije. Svaki pojedinac može sebi da dozvoli da pronađe i maštovitije i sigurnije poteze.
Pa ipak, u toj igri katkad ima i neopravdanih padova. Ima grešaka koje odbrambeni igrači ponavljaju ih i omogućavaju da protivnik dolazi do pogodaka iz katkad bezopasnih situacija. U Skoplju, na primer, Golac nije bio onako pouzdan čuvar kakvog smo navikli da gledamo. Igraču njegovog iskustva, igraču koji ima kontrolu lopte i dobar pregled igre ne sme da se dogodi da vrati loptu svome golmanu, a da tu istu loptu dograbi protivnik i da je pošalje u gol! Mlađim, neiskusnijim igračima to bi se ponekad, možda, i moglo tolerisati. Ali igraču takvog iskustva i takve sigurnosti, to jednostavno ne može da se pravda.
Meč igrača i navijača
Poslednjim uspesima i znatno popravljenom pozicijom na tabeli, naročito odličnom igrom u Skoplju, Partizan je odjedanput visoko podigao draž sledećem derbiju prvenstva, susret Partizan — Crvena zvezda. Tim pre, što je Hajduk izgubio bodove u Zrenjaninu i opet podgrejao Zvezdine nade u borbi za prvo mesto. Tako je sledeći susret večitih rivala postao još zanimljiviji. Opet — za obojicu protivnika. Istina, pobeda uvek donosi dva boda bilo od koga da je izvojevana. Ni manje ni više. Ali susreti Partizana i Zvezde uvek su značili i mnogo više od nominalne vrednosti bodova. To je uvek bila, i sada je, borba za prestiž, za nove dugove, za navijače, za bolji i dopadljiviji fudbal.
I u ovaj sledeći susret sa Zvezdom Partizan će ući bez opterećenja. Neće strepeti i igraće otvoreno — za golove i za pobedu. Igraće i za navijače. Trener Toma Kaloperović to posebno ističe. On kaže da Zvezdu cene i on i svi Partizanovi fudbaleri i kao večitog rivala, i kao ekipu koja je imala odlične rezultate u Kupu kupova Evrope, ali i po tome što u poslednje vreme beleži bolje rezultate u međusobnim susretima sa Partizanom. Ali, ekipa će igrati otvoreno, sa željom i žarom da pobedi.
„To će biti meč i navijača. Ja želim da tako i bude. Neka svako bodri svoje ljubimce, ali neka petarde ne bacaju. Neka pobedi i odnese bodove ko bude bolji…“