ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Nenad Bjeković:
- Rođen: 1948.
- Igrao: u 1962. igra i danas
- U klubu: Proleter i Partizan
- Na mestu: centarfora i krila
- Reprezentativac: 24 puta.
- Zanimanje: profesionalni fudbaler
Nenad Bjeković pripada najnovijem talasu Partizanovih fudbalskih reprezentativaca. Iako nije ponikao u našoj „crno-beloj“ fudbalskoj porodici sa njom se brzo srodio posle prelaska iz matičnog kluba zrenjaninskog Proletera (1969), u kome je fudbalski prohodao i izučio abecedu baratanja loptom.
Mada do dolaska u Partizan nije još bio savršeno doškolovan, šlifovan i cizeliran fudbaler, svojim izrazitim talentom skrenuo je na sebe brzo pažnju svih fudbalskih stručnjaka u zemlji, pa su oni iz vodećih prvoligaških klubova počeli rano da obleću oko mlade „devetke“ Proletera. Za njega su bili podjednako zainteresovani i veliki rivali Crvena zvezda i Dinamo i Hajduk. Ipak, Bjeković se, napuštajući Zrenjanin, opredelio srcem i pristupio našem „crno-belom“ taboru, u kome, evo ima već punih šest godina, vanredno uspešno nastavlja zapaženu fudbalsku karijeru.
Svoju fudbalsku zvezdu Nenad Bjeković zahvaljuje više izuzetnim fizičkim i atletskim svojstvima nego li tehničkom rafinmanu. Snažan, visok, masivan, brz i hrabar on je prototip modernog napadača koji nadire pravolinijski, najdirektnijim putanjama s jednim i isključivim ciljem da neposredno ugrozi protivničkim gol, što mu veoma često polazi za rukom zahvaljujući izvanrednoj završnici — silovitim udarcima obema nogama kojima često postiže neodbranjive pogotke. Ne retko trese mreže i pogocima glavom, a čemu je, zahvaljujući izvanrednom visokom odrazu, sigurno jedan od najvećih stručnjaka među aktuelnim jugoslovenskim golgeterima.
U skladu s ovim vrlinama Bjeković je od dolaska u Partizan brzo prekomandovan sa centralne na bočnu napadačku poziciju: dres broj 9 zamenio je „jedanaesticom“ i tek tada je pokazao svoju pravu vrednost. Kao rasan strelac i nezadrživ ataker brzo se probio i u reprezentaciju, ali iako je njen član već godinama još uvek se nije standardizovao u plavom dresu. Razlog za to je „nesrećna generacijska zvezda“: na reprezentativnu scenu je zakoračio u trenutku kada je dres sa brojem 11 već dugo nosio najbolji fudbaler u zemlji — Dragan Džajić. Jasno za dvojicu je taj dres bio tesan pa je Nenad Bjeković mnogo puta morao da se zadovolji reprezentativnom klupom.
S obzirom na njegovu relativnu mladost ne treba sumnjati da će ovaj vrsni fudbaler biti još dugo na spisku selektora, utoliko pre što je po prevashodstvu golgeter, a takvi su u fudbalu uvek retki, cenjeni i nasušno potrebni. Osobini vrsnog tobdžije Bjeković duguje svoju izvanrednu popularnost u redovima „crno-belih“ navijača, pogotovu onih najvernijih „sa severa“, čiji je idol i ljubimac.