Posle 18-te osvojene titule
Sportska sreća je promenljiva. Naši šahisti su najbolji primer za tu tvrdnju. Objektivno, najbolja ekipa u Jugoslaviji ostajala je proteklih godina, pod zaista nesrećnim okolnostima, bez titule šampiona.
Na tek završenom 30. jubilarnom prvenstvu Jugoslavije u Puli, šahisti Partizana su kao retko ko poslednjih godina uspeli da deklasiraju sve rivale i osvoje svoju 18. titulu prvaka države. Razlika od deset bodova na kraju ovog maratonskog takmičenja pokazuje kvalitet i ujednačenost igrača na svim pločama. Veliki uspeh su ostvarili: Matulović, Raičević, Karaklajić, Joksić, Trajković, Rakić, Krstić, Milovanović (seniori), Lazarević, Dragašević, Pihajlić (seniorke), D. Paunović, T. Paunović, Vujačić, Nenadić (omladinci).
Početak borbi na ovom prvenstvu nije nagoveštavao tako dobar rezultat na kraju. Glavni rival Crvena zvezda je i ove godine, bar na papiru, bila najveći konkurent za titulu. Naša ekipa je startovala bez Svetozara Gligorića i to odsustvo velikana se odmah osetilo. Kako je takmičenje odmicalo ekipa je počela da igra sve bolje i efikasnije. Posebno su impresionirali borbenošću omladinci, ali ni ostali nisu mnogo zaostajali.
Na velemajstorskim tablama su postigli odlične rezultate. Ovo se posebno odnosi na Vladimira Raičevića koji izrasta u odličnog igrača. Ovaj trijumf je utoliko draži, jer je konačno prekinuta tradicija uspeha Zvezde i rekordnoj zbirci titula dodata još jedna. Šah klub „Partizan“ je oduvek bio rasadnik velikih igara. Članovi ovog uzornog kolektiva su bili prvaci Jugoslavije pojedinačno više puta, posebno se to odnosi na Gligorića koji je rekorder u broju osvojenih titula (11).
Pored njega titule su osvajali Matulović, Karaklajić i ostali.
Mnogo članova kluba je branilo i boje reprezentacije Jugoslavije na najvećim međunarodnim takmičenjima: Olimpijadama, evropskim prvenstvima, Balkanijadama itd.
Žene su uvek predstavljale veliki oslonac ekipe. Višestruka državna prvakinja Milunka Lazarević je jedna od najboljih šahistkinja na svetu. Nekoliko puta se borila i za titulu prvakinje sveta sa najboljim šahistkinjama Sovjetskog Saveza.
Amalija Pihajlić je nova velika nada našeg šaha. Pobedom na nekoliko turnira u poslednje vreme skrenula je pažnju šahovske javnosti.
Već godinama postoji omladinska škola koja daje izvanredne rezultate.
Iz nje je poniklo već nekoliko prvaka države u pionirskoj konkurenciji.
Rad sa najmlađima je budućnost svakog šahovskog kolektiva. Tome se u radu kluba posvećuje posebna pažnja. Kako je šah igra uma i dobre koncentracije, posebno se radi na tome da pored osnovnog šahovskog znanja poletarci dobiju i znanje o psiho-fizičkoj pripremi.
Posebno poglavlje u istoriji kluba je ime Svetozara Gligorića višestrukog šampiona, reprezentativca, kapitena, divnog čoveka i druga.
Danas je kandidat za predsednika Svetske šahovske federacije (FIDE), što predstavlja krunu jedne neobično bogate karijere ispunjene velikim uspesima i mnogim trofejima. Omiljen kod mnogih generacija šahista, neposredan i uvek spreman da pomogne popularni Gliga je pravi ambasador jugoslovenskog šaha. Proneo je slavu našeg sporta na svim meridijanima, a sportisti Partizana su ponosni što on pripada našoj porodici.
Za sportske arene se obično vezuje buka, aplauzi i zvižduci. Šahovska arena je oaza tišine. To nije samo poštovanje prisutnih za takmičare, nego i kultura praćenja šaha. Aplauzi slede tek na kraju, kad je sve gotovo.
Ovo smo sve saznali u razgovoru sa našim šahistima. Mladi, koji uvek mogu doći u naše prostorije, trebalo bi ovo da znaju. Šah je sport koji zahteva kulturu treninga i igranja kao malo koji drugi sport.