Jedno snimanje javnog mnenja pokazalo je da građani s najmanje poverenja odnose prema informacijama u sportskoj štampi(!), a i nedavno smo bili svedoci kako istaknuti sportski stručnjaci i takmičari opovrgavaju navodne izjave koje su dali novinarima (Borotine „izjave“ o Šurjaku i Mužiniću, poslednje Mladinićeve izjave itd). Izgleda da se u oblasti objektivnosti, celishodnosti i društvene usmerenosti pojedinih informacija i komentara o našem sportu baš ništa ne menja. Koliko je to tačno dovoljno ilustruju: esej Ivana Ivanovića „Dramski junak Petar Borota“, objavljen 12. decembra 1978. u „Dugi“, televizijski „Indirekt“ Marka Markovića od 25. decembra prošle godine i pisanje sportske štampe o nedavnoj ostavci Anta Mladinića.
Ivan Ivanović strasno opisuje „bukureštanski“ i „drezdenski“ kiks Petra Borote, reprezentativca koga naziva „običan golman“ i čiji prošlogodišnji rekord (svega 18 primljenih golova u prvenstvu) pripisuje „sreći koja mu je bila obilato naklonjena“, da bi mu, između ostalog, poručio „voleo bih da Borota više ne igra fudbal… tražim pomilovanje za Petra Borotu“(!) Uveren sam da bi ljubitelji fudbala u zemlji voleli da imaju više sportista kao što je Borota, a manje novinara kao što su Ivan Ivanović, Marko Marković i slični. Jer, mereno aršinima profesije, oni ne zaslužuju „reprezentativni dres“, koji Boroti pripada!
A šta da se kaže tek za onaj „Indirekt“ Marka Markovića na kraju prošle godine. Ljubitelji sporta su očekivali da će se u njemu pojaviti naši najbolji sportisti i najveća dostignuća u 1978. Umesto toga, Marko im na svečanu novogodišnju sportsku trpezu iznosi same poraze, neuspehe, malere i promašaje, zaboravljajući pune vitrine pehara i medalja sa raznih svetskih takmičenja!
Ako bismo uslovno čak i prihvatili ovako naopaku koncepciju, onda bi društveno angažovani novinar poređao promašaje na polju fizičke kulture ovim redosledom:
- — neobavljena transformacija klubova u skladu sa ZUR i stavovima društveno-političkih tela;
- — neusaglašenost sportskog novinarstva s odgovarajućom funkcijom u samoupravnom socijalističkom društvu (afirmacija pravih vrednosti i realizacija osnovnih zadataka u sportu);
- — neusklađenost stavova republičkih i pokrajinskih saveza oko izbora saveznog kapitena i
- — zabrinjavajuće nizak nivo pedagoško-idejnog rada u sportskim kolektivima.
Umesto svega toga i revije nosilaca zlatnih i srebrnih medalja i drugih trofeja, dobili smo — direktan promašaj „Indirekta“!
U Markovićevom „Indirektu“ je naročito težak promašaj (spada pod gornju tačku 2) ono prikrivanje Borote na stub srama pred čitavom nacijom, posredstvom moćnog TV-ekrana. Marković je tu „tačno“ izračunao da je „drezdenski“ propust ovog asa oštetio Partizan za milijardu starih dinara! Njegov „tragičar godine“ počašćen je kao gost „Indirekta“ od svog domaćina najrazornijim „direktnim“ niskim udarcima: tokom čitava dva minuta sadistički mu je serviran, pred očima nacije, sedam puta njegov „drezdenski“ maler! Još kad se saberu prikazi ovog gola od 27. septembra do danas, ispada da je on istorijski! Ali ne po neobičnosti kako je primljen, već po tome koliko je eksploatisan da bi se „sravnio sa zemljom“ jedan zaslužan sportista!
S druge strane, kad se pogleda kako je mali publicitet dobio Partizanov trijumf u SE kupu nad čuvenim Honvedom (o ostavci Mladinića pisane su čitave strane!) i koliko one „buvlje“ rubričice „TRN“, „Klik-klak“, „Nije za štampu“ i slične bez ikakve mere eksploatišu nedaće i malere sportista, onda čovek pred svim tim zastaje zbunjen i u dilemi. Zaista, kakva je društvena svrha takve novinarske prakse?!
— Drago Pantić, Beograd