Led je krenuo…
Radosna vest: u igri košarkaša stara igra koja donosi pobede! Posle nezapamćene krize u istoriji ovog kluba, a da su u pitanju košarkaši, meč protiv ljubljanske Iskre Olimpije u Beogradu probudio je već duboko uspavane, zimske nade da će četa kapitena Dražena Dalipagića zabeležiti pobedu. Upravo taj meč u novobeogradskoj Palati sportova bio je preloman po dalju sudbinu košarkaša.
Košarkaši su zaigrali kao iz starih, dobrih vremena. Psihički preporođeni, borbeni do maksimuma, sa skokovima u odbrani i napadu, sa koševima koji su pljuštali sa svih strana, jurišali u talasima i nezadrživi.
Sa tribina dobili su nezapamćenu podršku. Četa proslavljenog Dražena Dalipagića i njegovih drugova slavila je te večeri veliku pobedu. Ne samo zbog dva osvojena boda već i zbog preokreta u igri za 360 stepeni, za povraćenu veru da će se „crno-beli“ do kraja šampionata vinuti prema vrhu tabele, daleko od kritične zone u kojoj su strepili i oni i njihovi verni simpatizeri.
Da se vratimo, opet, na taj meč sa Iskra Olimpijom. Po mnogo čemu je karakterističan. Možda najviše po tome da je tim dobio, ponovo, sigurnog dirigenta, tu čarobnu palicu koju je negde bio — izgubio. Dragan Todorić igrao je kao u najboljim danima. Ovo je unelo izuzetnu sigurnost, jer su lopte usmeravane na pravo mesto, odakle su brzometno pogađale obruč Ljubljančana.
Dražen Dalipagić „mister basket amaterske svetske košarke“ bljesnuo je punim sjajem. Skakao je volšebno. Onim svojim skokovima od „sedam milja“. Gotovo da nije znao da promaši. Nanizao je, dosad, najviše koševa, od kada se digla zavesa 36. šampionata Jugoslavije. Ispalio je 50 razornih raketa i bio jedan od najzaslužnijih za pobedu ekipe. Međutim, nije se oslonio samo na realizaciju koševa već je svesrdno pomagao drugovima pod košem, što je uz igru ostalih donelo Partizanu ubedljivu pobedu.
Mlad prvotimac Miroslav Milojević igrao je tako sigurno, rutinski kao da sezonama brani crno-beli dres. Smireno, gotovo neverovatno skromno obavio je sve zadatke trenera, poentirao. Kada je bio zamenjen sa tribina su se sručila salve aplauza upućene momku koji mnogo obećava.
…pa se uhvatio
Posle radosti u Beogradu — hladan tuš u Zadru: košarkaši su, neočekivano, doživeli poraz!
Istina, zadarski parket bio je uvek „vruć“. Tamo su bodove ostavljali gosti, kao po pravilu. Ali, verovalo se u uspon „crno-belih“ momaka, da je kriza definitivno prošla. Međutim, bio je to samo jedan bljesak starog šampiona.
Trener Dušan Ivković kaže, o ovom susretu, da je ekipa podbacila pod koševima, da je jedini zadovoljio mladi Medić, ali usamljen nije mogao da parira raspoloženim centrima Zadra.
U celini, evidentirano je da je tim igrao sa velikim padovima, da se Dalipagić lavovski borio i da je posle odmora imao seriju promašaja.
I šta sada, obzirom na težak položaj na tabeli?
U naredna tri kola igramo na svom parketu protiv Radničkog LMK, OKK Beograd Beka i Rabotničkog. To su, samo na izgled, šanse da osvojimo bodove. Međutim, svaki od ovih protivnika mora da se shvati kao poslednja slamka spasenja. Bez trunke potcenjivanja, ukoliko želimo da krenemo u bezbednu zonu na tabeli.
Dve utakmice — dva različita lica Partizana. Želeli bismo da to bude u prvom licu jednine: u znaku pobeda, u onom stilu kada je osvajao šampionsku krunu.