Većina izjava štampi naših članova stručnog štaba i igrača Partizana o izgledima crno-belih u nastavku fudbalskog prvenstva kreću se u granicama pažljivo doziranih, umerenih, pa čak i preterano skromnih ambicija i apetita. Gotovo svi uporno ponavljaju kako će se Partizan na proleće boriti za što viši plasman na tabeli, a kao krajnji cilj ističu jedno od mesta koje će mu omogućiti učešće u Kupu UEFA. Tek po neko se usudi da kaže kako crno-beli ne odustaju ni od borbe za najviši plasman, uz obaveznu napomenu „ukoliko ostali favoriti posustanu“.
Lično mislim da su takve izjave preterano oprezne i bojažljive, odnosno, da sadašnji Partizan, s obzirom na snage kojima raspolaže, može i mora da se uključi u trku za najviši plasman.
Objektivno rečeno, na papiru njegovi izgledi su već sad veći nego šanse Radničkog, Hajduka ili Olimpije. Najudaljenija je Crvena zvezda, ali je i ona dostižna. Pre svega, zato što smo u finišu prvenstva pokazali i dokazali da smo od nje jači i bolji. A nema razloga da u proleće ne budemo još bolji, jer će u zimskoj pauzi naš sastav još ojačati (dolaskom Lilića, Lazičića i dr.), dok će Zvezda biti slabija za tri nenadoknadive figure (Blagojević, Rajković i Milosavljević). Sasvim je neizvesno kako će se posle operacije uklopiti u tim i njen najjači adut kapiten Petrović. Prema tome ključevi prvenstva su u rukama igrača i tehničkog vođstva crno-belih. Samo od njihove angažovanosti, jednodušnosti, forme i htenja zavisiće hoćemo li se uključiti u trku za titulu!
— Đorđe Mišić, Šabac