Ljudi iz senke
Među onim poslenicima sportskog društva Partizan za koje javnost ne zna, nalazi se i Jovo Dragaš, rukovodilac materijalno-finansijske službe.
Dragaš je profesionalac u pravom smislu te reči: savestan, marljiv, pošten, pun entuzijazma. To je radnik koji ne pita za radno vreme. On ga i nema: uvek je tamo gde treba, možete ga naći u svako doba dana, ponekad i noći.
Rodom je iz dalmatinskog krša, kod Knina. U Beograd je došao pre tri decenije. Imao je 17 godina, žudeo je za znanjem, hteo je da se naoruža za život, maštao je o sigurnoj egzistenciji. Počeo je kao prodavac novina. Zarađivao je za hleb i stan, čak je mogao i sestre da dovede i pomogne u školovanju. I sam je išao u večernju školu. Tako je u Beogradu završio osmoljetku, Srednju i Višu ekonomsku školu, potom i Ekonomski fakultet.
Ima li lepšeg primera moći i snage ljudske volje od ovog koji nam pokazuje životni put našeg Jove Dragaša. Mnoga ljudska ostvarenja dala je nevolja, nemaština u kojoj se savlađuju sve prepreke.
Dragaš je oduvek voleo sport. Na žalost, malo je imao vremena da se njime bavi. Kao sasvim mlad plivao je i igrao vaterpolo, ali onako đački. Zato sad živi u sportskoj porodici, radi i pomaže asovima, svojim ljubimcima i ne pravi razliku da li su iz velikog (fudbalskog) ili malog (ragbi) kluba, važno je da pripadaju porodici „crno-belih“.
Pored svog svakodnevnog posla Dragaš je i društveno-politički vrlo aktivan: već mu teče drugi mandat u svojstvu sekretara OOSK u JSD Partizan, često je i delegat Partizana, jedan od potpisnika mnogih samoupravnih sporazuma koje je naše sportsko društvo sklopilo.
Jova ima i jedan hobi: voli literaturu. Piše pesme, ogledao se u esejistici, reportaži, jedno vreme je bio i spoljni saradnik unutrašnje rubrike „Politike Ekspresa“.
Za ovog našeg radnika možemo slobodno da kažemo da je „čovek koji je stvorio sebe“!