O uzrocima slabih rezultata… Slabosti ima mnogo, ali je najveća prekid kontinuiteta u smeni generacija — Partizanov „tim budućnosti“ desetkovan odlascima u JNA i zahtevima za ispisnice — Zapostavljeno školovanje trenerskog kadra
… Da bi se uspelo u životu, treba uspeti u svakom dan,u glasi jedna od mudrosti starih Latina.
Čudan početak za analizu neuspešne hokejaške sezone Partizanovih „oklopnika“. Čudan za one koji samo površno prate zbivanja u hokejaškom klubu.
Sasvim običan početak za sve one svakodnevno prisutne na ledenoj ploči, na treninzima, putovanjima i utakmicama, jer je, zaista, propušteno mnogo dana za kadrovsko, materijalno i organizaciono jačanje kluba, da bi nekada šestostruki prvak države zadržao mesto među vodećim timovima u Jugoslaviji.
Hokej na ledu je izuzetno brz i atraktivan sport, ali je to, pre svega, kolektivna igra. Tu do najvećeg izražaja dolaze kvaliteti i uigranost kompletnih postava (5 igrača) ili navalnih trojki.
Stariji ljubitelji hokeja, sigurno još uvek pamte, iz vremena Kanađanina O’Nila, „domaću“ navalu u sastavu: RENO — PECI — DAVID, iza koje je stajao odbrambeni bedem: dr KOVAČEVIĆ — ŽITNIK.
Kasnije je udarna postava bila: MIJUŠKOVIĆ — ANĐELIĆ, TEŠIĆ — HOLBUS — POPOVIĆ, zvali su ih „kaznena ekspedicija“…
Njihovi naslednici bile su navalne trojke sastavljene od brzih klizačica: ŠUTIĆ — REBRAČA — D. STOJANOVIĆ i MATERNI — MILANOVIĆ — S. OBRADOVIĆ… sve do pojave navale koja je danas trebala da bude udarna snaga Partizana: DUNDA — BERTUŠ — MILOVANOVIĆ, uz vanserijski talentovanog MILOŠA PIPERSKOG.
To je ono što zovemo kontinuitet.
Organizacione i druge slabosti
Za momenat, priča se prekida, bar što se tiče igračkog kadra. U sportu je neminovno da se uz kvalitetan igrački kadar ima i dobra Uprava, sastavljena od ambicioznih sportskih radnika koji tačno znaju šta ho će, a pritom su u stanju da sve to i sprovedu u delo. Nažalost, poslednje decenije to nije bio slučaj.
Ostaju imena predsednika koja se pamte — KRAUT, ŠVARC, JOVOVIĆ… ali i čitava galerija neupamtivih likova, improvizatora bez pravih ideja.
Uporedo sa čestim izmenama u predsedničkoj fotelji, smenjivali su se sekretari (Liler, Arsić, Prokić, Stanković, Krstić…) i treneri (Piperski, Mijušković, Dolevski, Ježek, Klinar, Radič…)
Učestali disciplinski prekršaji igrača, nisu bili kažnjeni, tako da je to unelo „nov stil“ u klupske odnose Disciplinske komisije nije izrekla ni jednu kaznu, a stručnjaci — došljaci, nisu ni pokušali da organizuju trenerske kurseve, da izaberu saradnike među hokejaškim veteranima, da kreiraju stručni rad, zacrtaju perspektivu… Nije bilo inicijative da se pojedincima omogući odlazak na neki od trenerskih kurseva u SSSR ili ČSSR. Drugi klubovi, pre svih Crvena zvezda, su na to mislili i sada ne moraju da plaćaju preskupe stručnjake iz inostranstva.
Nepoverenje mladim trenerima
Nije beznačajno reći da odavno ni jedan Partizanov hokejaš ne dobija ni minimalnu sportsku hranarinu ili stipendiju. Bez obzira da li se radi o reprezentativcu ili olimpijskom kandidatu. Mladići su i pored toga srčano igrali, ali bi uz odgovarajuću nagradu sigurno dali više klubu i uticali da i ostali dostignu njihov kvalitet. Naravno, nije nikada bilo ucena, ali su Partizanovim hokejaši sa zavišću pričali o stipendijama u ostalim klubovima, organizovanim turnejama, novoj opremi, kvalitetnim štapovima…
Prošle sezone klub nije uspeo da angažuje poznatog sovjetskog stručnjaka Viktora Kuskina. Dugo se čekalo na njegov dolazak, skoro do polovine sezone, a onda se kao nužno rešenje nametnulo — ukazati poverenje tandemu nekadašnjih igrača. Draviću i Mihajlovskom. Mladi ali i ambiciozni, pokušali su u jednoj konfuznoj situaciji da rade i polako stvaraju Partizanov „tim budućnosti“, bez veterana i nedisciplinovanih. To je stavljeno i na papir:
Odbrana: ALEKSIĆ — RADOVIĆ i JOVANOVIĆ — M. OBRADOVIĆ
Navale: DUNDA — BERTUŠ — MILOVANOVIĆ, FORMENTUNOVIĆ — PIPERSKI — A. JOVANOVIĆ, ŠUTIĆ — ILIĆ — S. OBRADOVIĆ
Sastav perspektivan i za ovu sezonu. Naravno, tako podmlađen tim, prošle zime nije mogao odmah da bude uspešan, ali nije mu ni pretila mogućnost od ispadanja iz lige, šta više zabeležio je i više dobrih rezultata.
Umesto podrške, mladim trenerima koji su radili potpuno besplatno (!!), posle nekoliko uzastopnih poraza, pojedini članovi Predsedništva kluba insistirali su pred kraj sezone na smeni stručnog štaba. To je unelo novu konfuziju i razdor. Igrači su se podelili; mladi treneri razočarali već na prvom koraku.
Lančana reakcija je usledila… Aleksić, Dunda, Ilić i Milovanović su zatražili ispisnice. Piperski i Miljković otišli u JNA. Tim budućnosti ostao je bez glavnih igrača, desetkovan, oslonjen na veterane koji su još uvek najrevnosniji na treninzima, putovanjima i utakmicama.
Kontinuitet je prekinut, „tim budućnosti“ je ostao na papiru. To je, ukratko, uzrok sadašnjeg plasmana na prvoligaškoj tabeli. A idući put — pisaćemo o izlazu iz ovakve situacije i perspektivi hokejaškog tima Partizana.