Kao veliki navijač Partizana i poštovalac fudbalskih asova crno-belog kluba, koristim priliku da preko „Vesnika“ izrazim zahvalnost sjajnom sportisti i čoveku Ljubomiru Radanoviću za sve što je dao i učinio u minuloj sezoni za Partizan i jugoslovenski fudbal, a naročito za onaj divan pobedonosni gol protiv Bugara kojim nam je vizirao pasoš za završni turnir Kupa evropskih nacija idućeg leta u Francuskoj!
Radanović je prošle godine bio nesumnjivo fudbaler sa najstandardnijom formom u Partizanu, a u anketama raznih listova ocenjen je kao drugi jugoslovenski fudbaler (odmah iza Simovića), odnosno treći sportista naše zemlje u 1983. godini. Pored velikog fudbalskog znanja, njega krase visoka borbenost i moral, izuzetna skromnost i primeran sportski duh. Zbog toga bi ga rado video svaki trener u svom timu, a svaki navijač u dresu svog kluba. Savezni kapiten Todor Veselinović više ne kaže da zamisli najbolju jedanaestoricu Jugoslavije bez Ljubomira Radanovića!
On je svestran fudbaler koji može da igra na svakom mestu, mada sam smatra da mu najviše leži uloga centarhalfa, pogotovu kad ima zadatak da uštopuje najopasnijeg protivničkog napadača. Setimo se samo kako je uštopovao Jana Raša u sudbonosnom meču u Kardifu. Sam Raš je posle toga izjavio: „Nijedan igrač me nije tako dobro čuvao i onemogućio bez ijednog faula ili grubosti“. Taj fer i korektan odnos prema protivniku naročito imponuje u Radanovićevoj igri.
A šta tek da se kaže o njegovoj skromnosti i ponašanju tipične antizvezde. Bolja ilustracija ove Radanovićeve vrline nije potrebnija od izjave koju je dao neposredno posle svog pobedonosnog gola u Splitu. Kratko je rekao novinarima samo dve reči: „Hvala Simoviću!“ (!). A ja bih sa svoje strane poručio ovom sjajnom momku, koji bi mogao i morao da služi kao uzor svim saigračima, samo: „Bravo i hvala ti Radanoviću!“
— Milan Mitrović, Lajkovac, Š.U.A. „17. septembar“