PREDSTAVLJAMO MLADE
Među desetoricom izabranih košarkaša „crno-belih“, već drugu godinu, nalazi se i mladi Dejan Lakićević. Perspektivni visoki bek, na parketu, ispod koševa, tek treba da kaže svoju reč. Sa svojim vršnjacima, poniklim u omladinskoj školi Partizana, stasava pod sigurnom ruhom već iskusnog trenera Dušana Vujoševića.
Poreklom Zemunac, još iz đačkih klupa, pre pet godina, postao je zaljubljenik košarkaške igre. Rođen je 1. januara 1969. godine. Već je dostigao visinu od 198 santimetara i težinu od 92 kilograma. Pravi je delija među svojim vršnjacima. Sin inspektora Momira i majke Slađane, domaćice, namerio se na trenera Radničkog Mirka Kozomaru, koji ga je prvi podučavao košarkaškoj veštini. Dejan nije ni jednog trenutka bio član Radničkog, iako je u tom klubu započeo druženje sa košarkaškom loptom. Ubrzo je „dopao šaka“ trenera Partizana Ace Janjića, i postao član „crno-belih“.
Aca Janjić je pre toga trenirao i takvog asa kao što je Kićanović. Pod njegovom rukom stasao je i Željko Obradović. Ovaj vrsni stručnjak podučavao ga je godinu dana a onda je prešao u „nadležnost“ Duška Vujoševića koji je 1986. trenirao kadete i sa njima osvojio prvo mesto u zemlji.
— Dejan je fizički veoma dobro građen, ima siguran šut i beskompromisan je borac — veli Vujošević. — Već godinu i nešto više dobija priliku da na parketu iskaže svoj dar. Najčešće to uspešno potvrđuje ali bi morao još više da popravi bočnu pokretljivost, primenljivost tehnike u određenim situacijama i da se ne opterećuje željom da po svaku cenu postigne koš. Rečju, treba još dosta da uči a na mestu visokog beka otvara mu se lepa perspektiva. Uostalom on je i kandidat za juniorsku reprezentaciju Jugoslavije pa je i to šansa da se dokaže.
Dejan nije samo uspešan košarkaš. On je prošle godine vrlo — dobrim uspehom završio školovanje u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Ove godine, veli, više će se posvetiti treninzima, a onda će sa upisati na Poljoprivredni fakultet. Veruje da njegovo vreme tek dolazi a u šampionskoj ekipi nije ni lako, ni jednostavno, izboriti mesto. Pa, ipak, Dejanu je to pošlo za rukom u prošloj ali i u ovoj sezoni. Tako je prošle godine igrao protiv Zadra i postigao svoju prvu „trojku“. Bio je u igri i protiv Bosne u Beogradu. Ove godine, tačnije u ovom prvenstvu, podelio je radost pobede protiv Crvene zvezde, IMT, Zadra i MZT. Protiv Skopljanaca igrao je najduže — punih 10 minuta i doprineo pobedi. Zar i to dovoljno ne govori da se na njega u budućnosti s pravom računa.
No, Dejan je svestan da mu je za veću minutažu u igri potrebno i mnogo više rada na treninzima. Veruje da je borba Partizana na tri fronta prilika da se i mladi više „čeliče“. Mesto beka mu najviše odgovara. Ima sve uslove da izraste u „plej mejkera“, kakvi su današnjoj košarci i te kako potrebni.