Povodi
Da pruže najviše baš onda kada je to najteže i najpotrebnije mogu samo pravi asovi. Jedan od takvih je i košarkaš „crno-belih“ Milenko Savović.
Da se podsetimo. Košarkaši Partizana na svom trijumfalnom putu ka vrhu Evrope, ovoga meseca, naišli su na dva snažna protivnika — najpre na solunski Aris, a potom i na telavivski Makabi. Uoči oba susreta u preuređenoj Hali sportova u Novom Beogradu, Partizan je želeo da na parket izvede najjače raspoložive snage. Zato je odlučeno da Milenko Savović pravo iz vojničke uniforme uskoči u vatru ova dva okršaja i pomogne drugovima.
U košarkaškim krugovima ova odluka naišla je na — zebnju. Može li Savović tako nepripremljen izdržati borbu s najboljim evropskim majstorima pod koševima, pitali su se mnogi. A, dogodilo se ono najlepše. Novine su posle oba susreta zabeležile: Milenko Savović dao je svoj veliki doprinos trijumfima nad Arisom i Makabijem, iako u igri nije proveo mnogo vremena. Njegova borbenost i uspešni dueli u vazduhu bili su dragoceni, baš kao i onih sedam poena koje je postizao u trenucima kada je to bilo jako, jako važno.
Razumljivo je što je Savović u oba slučaja ostao u senci junaka Partizanovih pobeda, Divca, Grbovića, Paspalja, Pecarskog… Ali, način na koji je zabeležen Savovićev uspešan povratak na teren posle dužeg odsustva, govori da se prave vrednosti ne gube i uvek se iskazuju kada je najvažnije. Zato Savović i nije „sagoreo u paklu“ novobeogradske košarkaške dvorane. Dao je koliko može, a može mnogo. Zato je Savovićev povratak više od povratka i valja mu zaželeti mnogo uspešnih igara u nastavku karijere.