Predsedništvo JSD „Partizan“
Lako se zaboravlja da je JSD „Partizan“. najveća, najproduktivnija i najuspešnija složena organizacija sportskih klubova u Jugoslaviji. Na čelu tog gotovo džinovskog, burno pokretljivog udruženja 23 sportska kluba stoji Predsedništvo kao izvršno-operativni organ Skupštine Društva. Predsedništvo je u poslednja dva i po meseca održalo nekoliko odista produktivnih sastanaka na koje se vredi osvrnuti.
Pažnja tri poslednje sednice, kojima je predsedavao predsednik Predsedništva Ilija Radaković, bila ja koncentrisana na problematiku onih klubova Partizanove sportske porodice koji su iz raznih razloga stigli, a neki i zapali, u situacije u kojima im je bila neophodna pomoć.
Na dnevnom redu 6, 7. i 8. sednice Predsedništva našli su se tako bokserski, atletski, šahovski, teniski, biciklistički i hokejaški klub. Zajednički spoljni pokazatelj nagomilanih problema klubova trenutnim teškoćama bili su nezadovoljavajući sportski rezultati. Iza ovog indikatora nalazili su se naravno dublji razlozi. JSD „Partizan“ je uvek vrlo jasno naglašavao da je njegovo strategijsko opredeljenje negovanje sporta vrhunskog dometa savremenim metodima organizacije i treninga. Neki klubovi su uspešni na najvišem stepenu te reči, čak i decenijama, i ne samo u jugoslovenskim okvirima. Vaterpolo klub je verovatno najuspešniji evropski i svetski klub u poslednjih dvadeset i pet godina. Košarkaši pripadaju jugoslovenskoj i evropskoj eliti; pripadali su joj juče a pripadaće i sutra. Klub počiva na tradicijama uspešnosti koje istrajavaju dobrim radom. Fudbaleri kao domaći šampioni za sada ne uspevaju na evropskim arenama. Ali u pitanju je više od krize jednog kluba; to je kriza jugoslovenskog fudbala.
Na tri uzastopne sednice, radne grupe za drugarsku pomoć klubova u teškoćama, koje je Predsedništvo imenovalo, obavestili su njegove članove o stanju stvari i predložile rešenja. Po pravilu svi klubovi u pitanju imali su tri glavne vrste teškoća: sportske, finansijske i kadrovske. Ove poslednje su najčešće i najozbiljnije a definišu se patentiranim nazivom: poremećeni međuljudski odnosi. Priča je poznata iz društvenog života. Najpre se pojave razlikovanja pogleda na razvojnu politiku — iza čega najčešće stoje suprotstavljeni lični interesi pojedinaca — a posle toga zakonomerno sledi svađa, ili zakulisno rečeno poremećaj odnosa među čelnim ljudima. Taj scenario se uvek završi rđavo po klub i sportiste. Baš kao u politici.
Predsedništvo je lakonski zaključilo da oni koji u ime sporta i Partizana (u koji se kunu) ne mogu da prevaziđu slična razmimoilaženja, treba da iskuse posledice — pa i one najteže. Sa radošću se može utvrditi da su već i prve mere Predsedništva počele da donose plodove i da se stanje, objektivno odmereno, u pomenutim klubovima odista popravlja.
Predsedništvo je razmatralo i program svoga rada za 1988, godinu koji čini prvu fazu ostvarenja ambicioznog Srednjoročnog plana razvoja JSD „Partizan“ 1987-1992.
„Partizanov vesnik“ će se u jednom od sledećih brojeva produbljenije pozabaviti pitanjima razvoja Društva. Ali već sada treba podsetiti da programiranje tog razvoja sadrži tri osnovna područja:
- Razmatranje funkcija od zajedničkog interesa za celo Društvo
- Razmatranje razvoja pojedinih klubova i
- Razmatranje posebnih tema koje se nametnu svojom aktuelnošću.
Sve ove oblasti Predsedništvo će tretirati po usvojenom načelu: posle planiranja ostvarenje se mora ne samo strogo kontrolisati, nego zaista i ostvariti.
Da Predsedništvo JSD „Partizan“ dejstvuje punom parom i zavidnom efikasnošću svedoči i visoka posećenost njegovih sastanaka.
JSD „Partizan“ ima 23 sportska kluba i preko 5.000 sportista-takmičara i društveno-sportskih radnika. U 102 Kluba prijatelja JSD „Partizan“ u celoj Jugoslaviji učlanjeno je preko 7.000 članova. Samo u školama u Beogradu postoji 25 đačkih sekcija koje treniraju pod sponzorstvom Partizanovih klubova.