NAUKA I SPORT
Serijom napisa koje je čitalac mogao da prati u prethodnim brojevima otvorila se tema današnje rasprave. Oznake: sportski as i sportska zvezda se često, upotrebljavaju kao sinonimi iako su oni međusobno neuporedivi. As je, uostalom, tipično sportski pojam. Zvezda je izraz koji je sport preuzeo od estrade. Počinjemo od samog termina jer jezička oznaka nikada nije lišena svojih suštinskih obeležja, svog dubljeg značenja. Zvezda je visoko uzdignuta, blještava, nedodirljiva, fascinirajuća ali je ona, takođe, treperava, nestaje i postaje nevidljiva kada je pokrije majušan oblak… po nekad strmoglavo pada. Gotovo sva ova obeležja su upravo tipična za sportske zvezde. Za raspravu ove vrste bilo bi sasvim neukusno uzimati konkretne primere utoliko pre što će čitalac i bez toga lako prepoznati zvezdu i razlikovati je od istinskog asa.
Fizičke, funkcionalne, tehničke i taktičke sposobnosti pa i sam talent nisu ključni elementi po kojima bi se as razlikovao od zvezde. Šta više supertalentovanih sportista sa izvanrednim fizičko-funkcionalnim kvalitetima i briljantnim tehničkim kvalitetima koji nikad ne postaju asovi. Ima, obrnuto, istinskih asova koji pokazuju nesumnjive slabe tačke u nekoj od ovih performansi pa čak i izrazitu tehničko-taktičku jednostranost. Kada govorimo o pravim asovima rado ćemo se pozvati na primere. Dragan Kićanović je bio košarkaš za koga bi se moglo reći da je u svojoj punoj igračkoj zrelosti bio — bez mane. Dražen Dalipagić je uprkos određenih slabosti na tehničko-taktičkom planu as najviše svetske reputacije. Ne ulazeći, naravno, u raspravu ko je od njih dvojice bio, ipak, bolji? Za našu raspravu je važnije sledeće: Kićina svestranost na jednoj strani i Prajina nenadmašnost kao „nebeskog skakača“ i „nepogrešive haubice“ dovoljni su za ravnotežu. Obojica su bili istinski asovi, svaki u svojoj ulozi i svom maniru.
Asove i zvezde dela pre svega takmičarski a onda i širi sportski kvaliteti. As uvek teži da dokaže i premaši svoja sopstvena dostignuća. Zvezda, naprotiv, veruje da je zauvek dokazala i obezbedila svoj sportski prestiž. As raspolaže visokim takmičarskim kvalitetima koji se ogledaju u njegovoj želji i potrebi da najveća ostvarenja postigne u najjačim takmičenjima uz stav uvažavanja protivnika i vrhunski „fer-plej“ odnos. Zvezda, obrnuto, ima slabe ili nepouzdane takmičarske kvalitete, odgovara joj nemotivisan protivnik pa svoja najbolja ostvarenja postiže u prijateljskom ili, čak, revijalnom nadmetanju. Zvezda je sklona da iskoristi priliku da ponizi svog protivnika dokazujući njegovu inferiornost a ne svoju nadmoćnost. As oseća obavezu da se svom timu, klubu, publici uvek oduži za podršku, naklonost i poštovanje. Zvezda polaže pravo na respekt svoje sportske sredine i obožavanje publike. As može da postigne i takav nivo i kvalitet sportska slave da postane prava personifikacija svog kluba ali on nikada sebi ne dozvoljava da sportsku situaciju zloupotrebi. Zvezda, naprotiv, posle briljantne partije izdiže svoju ulogu i značaj iznad kluba polažući pravo na ceo „slavski kolač“, umanjujući ili potcenjujući doprinos drugih.
Asovi su kompletne sportske ličnosti koje sportsku karijeru završe bez ijednog ekscesa (ili izuzetno retko dolaze u takve situacije). Zvezde, naprotiv, veći deo sportske karijere obeležavaju ekscesima na sportskom ili drugom planu. Ograničen obim ove rasprave ne dozvoljava da se raspravi jedan izuzetan fenomen: istinski asovi se vrlo retko povređuju uprkos vrlo agresivnog suprotstavljanja sportskih protivnika. Zvezde su, opet, najredovniji posetioci klupskog lekara. Sportska i takmičarska forma asa je stabilna i pouzdana. Zvezda je u tom pogledu nepredvidiva.
Iskustvo ja odavno dokazalo da nema istinski velike ekipe bez najmanje dva asa. Asovi su najbolja investicija kluba pored ostalog i zato što se oko asa lakše stvori novi as. Istinska sportska veličina ima gotovo magijsku snagu da privuče potencijalnog asa, fudbalski i košarkaški klubovi Partizana su u vreme svoje najveće internacionalne reputacija imali bar dvojicu igrača svetske i nekoliko igrača internacionalne klase. Pronicljivije sportske uprave se ne libe da „programiraju“ talentovanog juniora kao naslednika plejade svojih asova. Sa različitim uspehom, naravno. Naše sportske komšije, na primer, su legendarnog asa Rajka Mitića „nastavili“ Šekularcem, Džajićem i Petrovićem?!
Naš košarkaški pogon ima više potencijalnih asova. Može se reći da se oni upravo nalaze na raskršću. Za Divca, Paspalja, Đorđevića… postoje dva puta. Jedan ih vodi ka mukotrpnoj ali „slatkoj“ borbi ka dometima svetskih vrednosti. Drugi ih vodi u lagodnije ali „praznije“ vode nacionalne ili čak klupske reputacije. Vaterpolo klub bi realno mogao da se okiti najvišim internacionalnim dometima u klupskoj konkurenciji i odgovarajućoj individualnoj afirmaciji svojih supertalentovanih igrača. Što se fudbalskog kluba tiče pisac ovih redaka rizikuje odijum najmoćnijeg člana Partizanove porodice. Ipak će napisati: Više (istina bivših) asova vidi među funkcionerima i stručnom štabu nego u timu. Od legendarnog Štefa (Bobeka) do drugog trenera (Šoškića). I na kraju topla preporuka: treba maksimalno koristiti fenomenalno „fudbalsko čulo“ Stjepana Bobeka po mnogima najvećeg Partizanovog asa svih vremena. Utoliko pre što on sam (Bobek) nema više trenerskih ambicija. A valja se podsetiti da je „majstor“ i u svojoj trenerskoj karijeri pravio — čuda! Početak sa varšavskom Legijom i njenim (i poljskim) fantastičnim usponom, trofejni rezultati u Partizanu, stvaranje novog skopskog Vardara koji i danas živi kao fudbalski feniks i kad ostane bez najboljih igrača, fenomenalan uspeh reprezentacije Tunisa na Svetskom prvenstvu u Argentini. Možete li zamisliti boljeg savetnika?