Pojačan stručni štab: Ivan Golac je dobio šansu u matičnom klubu i možemo očekivati da će se na proleće u igri Partizana to osetiti
Jusufi je autentični predstavnik nemačkog fudbala. Dolaskom Ivana Golca za njegovog naslednika možemo očekivati da će „crno-beli“ u nastavku prvenstva sačuvati one principe modernog fudbala po čemu se Partizan izdvajao u poslednje vreme.
Golac je prve fudbalske korake načinio na Stadionu JNA tu se fudbalski opismenio, kasnije izrastao u prvotimca koji je igrao beka ali se stalno osećalo da zna više nego što je tražilo to mesto. Zato je i bio bek-krilo, ono što se danas u modernom fudbalu zahteva.
Partizan je kroz Belina, Jusufija, Golca i kasnije Rojevića imao uvek vrsne pojedince u poslednjoj liniji odbrane gola. Naša sredina nije umela dovoljno dobro da oceni velike loptačke mogućnosti Ivice Golca samo je jednom obukao dres s državnim grbom. A po potencijalu je zasluživao da bude višestruki reprezentativac.
Ušao je u istoriju engleskog fudbala
Jugoslovenski fudbal se može ponositi što je jedan njegov fudbaler bio prvi profesionalac iz kontinentalnog dela Evrope koji je prešao Lamanš i zaigrao u prvoj „diviziji“ engleskog profesionalnog fudbala.
Angažovao ga je Sautempton. Odmah je oduševio stručnjake i publiku postao je nezamenljivi prvotimac poznatog kluba.
Otputovao sam u Englesku da bih pisao o Golcu. Iz Londona sam vozom stigao u Sautempton. Sačekao me je Golac. Odvezli smo se njegovoj kući, još nije imao kola, ali tu je udobni engleski taksi. Kraj u kojem je dobio kuću sa baštom podseća na naše Dedinje pripada onom otmenom, delu grada. U istoj ulici su stanovali Alan Bol, čuveni engleski reprezentativac i menadžer kluba.
Ivica ima dve devojčice, suprugu Bratislavu koja je, kao i njen muž, ozbiljna, razborita, smirna i lepo vaspitana mlada dama.
Golac je znao engleski jezik nešto bolje nego što se to ponese iz škole. Obrazovanjem, kulturom i lepim manirima rušio je sve predstave gordih Engleza o Jugoslovenima kao narodu s Balkana. Na terenu je takođe bio superioran. Brz, hrabar, preduzimljiv, odličan tehničar, inteligentni taktičar brzo je podjarmio svog novog menadžera i bio veliko pojačanje, čak je toliko zapaženo igrao da je sva štampa s posebnom pažnjom pratila njegove nastupe i pisala o njemu.
— Oduševljen sam engleskim fudbalom, načinom igre, treningom, publikom, atmosferom na stadionima — rekao mi je tada. — Ovde ću i završiti igračku karijeru ali i njihovu trenersku školu jer ću se kasnije posvetiti pedagoškom radu.
Trener u koga se veruje
Bilo je prirodno da i Golac u svojim trenerskim ambicijama ima Partizan na prvom mestu. Naravno ali tek pošto se do kaže u nekim manjim sredinama. Radio je u Jedinstvu iz Brčkog potom od jesenas u Mačevi. Bio je prihvaćen kao stručnjak koji unosi mnogo novina u radu na terenu menja kod igrača odnos prema igri, shvatanja…
Već to je bilo dovoljno da se ljudi iz Partizana okrenu svom bivšem igraču. Ponudili su mu rad s prvim timom. Priznaje da ga je to obradovalo ali je postavio i svoje uslove. Ne materijalne već ono što svaki ozbiljan stručnjak želi da zna. Nije hteo da bude drugi čovek ali je poštovao Vukotićevu prednost i ne smeta mu da on bude i dalje šef stručnog štaba ali kad je u pitanju rad na terenu i sve ostalo u vezi tima i koncepcija da budu ravnopravni.
Vukotićeva sujeta nije zaigrala prihvatio je svog nekadašnjeg druga iz tima kao sebi ravnopravnog člana stručnog štaba i njih dvojica će sad voditi Partizan.
Na ovih dana održanom seminaru trenera saveznih liga u Beogradu Golac je bio predavač koji je impresionirao sva učesnike. Metodičnošću, znanjem, načinom razmišljanja i izlaganja. Svi su se složili da je mladi kolega veliko otkrovenje, trener od koga neće imati koristi samo Partizan, već u budućnosti i jugoslovenski fudbal.
Želeli bismo da vreme potvrdi ta predviđanja!