IN MEMORIAM
U prvim poratnim godinama, kad su atletičari Partizana bili neprikosnoveni šampioni Jugoslavije, jedan od istaknutijih članova bio je Dušan Šerčić, troskokaš, reprezentativac, rekorder.
Dugih nogu, tanak kao crtež, dugih mišića i ozbiljnog lica ostao je upamćen po tome što je prilikom koncentracije pre skoka imao apostolsko lice, mršavo, isposničko… A skakao je daleko, često pobeđivao, donosio bodove Partizanu.
Bio je vojni službenik, jedno vreme je radio kao novinar u „Narodnoj Armiji“, komentator autoritativnih tekstova, posebno kad je bila u pitanju „kraljica sportova“.
Šerčić je voleo sve Partizanove klubove, navijao za njih, gledao takmičenja, živeo s našom velikom sportskom porodicom. Nekada su se svi sportisti Partizana međusobno družili, poznavali, voleli, fudbaleri, odbojkaši, atletičari, košarkaši, bokseri, hokejaši… svi su oni bili deo Partizana i to nerazdvojni.
Jedan od tih velikih strasnika sporta i privrženika Partizana bio je naš Šerčić do poslednjeg daha. Nakon preležanog infarkta srca lekari su mu savetovali šetnje. Najradiji cilj te njegove aktivnosti bio je vezan za obilazak Partizanovih igrališta, dvorana, staza…
Imao je divnu prirodu, voleo ja ljude, razgovore, druženja… Nije imao neprijatelja, njegovo široko srce umelo je da razume i one koji su grešili. Širinom svoga duha i plemenitošću pobeđivao je one mrgodne i ljutite netolerantne, sve vrste svađalica.
Nedostajaće nam u budućim danima njegovo prisustvo, njegov smisao za šalu, lepa reč kojom je umeo da nas obraduje.
Neka počiva u miru i slavi!