Prijatelji simpatičnih Partizanovih „dvometraša“ koji su ih nedeljama zabavljali velikom crvenom loptom između dva koša u dosadašnjem toku prvenstva države u košarci, nisu morali kao nekad da se obespokojavaju zbog poraza svojih ljubimaca, ali ni preterano da raduju nakon njihovih pobeda. Na posebna strahovanja ili ushićenja, takođe ne treba računati ni u preostalim susretima sadanjeg prvenstva.
Titula prvaka države još nije dostupna ekipi koju predvode iskusni Ranko Žeravica, Radovan Radović i Dragoljub Čolović. Treba reći da je još prisutno i prošlogodišnje naglo posrtanje i kriza zbog ispadanja iz Prve lige. Ekipa tek sad stiče samopouzdanje i iskustvo potrebno u borbi za titulu.
Snaga dugoročne strategije
Ni sadašnja strategija uprave i stručnog rukovodstva KK Partizan nije sračunata na to da se zaseni sportska javnost pobedama nad renomiranim protivnicima i da se time osvoji neko od tri prva mesta u tekućem prvenstvu države.
Možda su najbolje objašnjenje i opravdanje za takvu strategiju još uvek neujednačena igra Partizana i pomeranje njene mogućnosti od vrlo skromnih do vrlo visokih granica tokom takmičenja i zapanjujuće neočekivani obrti u nekim susretima. Čas ubedljiva pobeda nad vrlo snažnim protivnikom kao što je zagrebačka Lokomotiva, a već sledeće nedelje dolazi poraz od znatno slabije momčadi. Sve to ukazuje na visoke mogućnosti, ali i na nedozrelost ekipe za takve podvige.
Najneposredniji pomagač Ranka Žeravice u pripremanju, sada svakako već preporođene Partizanove košarkaške ekipe, Bata Radović, kada smo mu se obratili da obrazloži tu cik-cak takmičarsku liniju tima učinio je to sasvim reljefno:
„Ne zanosimo se pobedama nad velikim ekipama“, kaže Radović „i čuvamo se da ne ‘sagorimo’ pre vremena u preteranoj želji za brzom afirmacijom po svaku cenu. Jer, za tako nešto, zaista još nismo sposobni a bolji dani će doći kad se postigne potpuna stabilnost tima“.
Istina, Radović kaže i to da ekipa već sada više nije ona donedavno slabašna, nemobilna igračka celina koju je mogao da krši, maltene, svaki protivnik. Igri je dat posve moderan ton kojeg karakterišu istrajnost, snaga i brzina.
To znači da je odzvonilo i pozicionoj i tromoj igri u košarci makar što se Partizana tiče.
O tome Radović iznosi svoje mišljenje:
„Uvođenje borbenije i življe košarkaške igre gotovo više niko ne potcenjuje. Mladi vole da gledaju baš takve susrete i zbog toga rado posećuju naše utakmice. Iako takva naša interpretacija košarke ponekad ne daje rezultata koji koriste klubu, budućnost će pokazati da je naša orijentacija ispravna“.
Poverenje u mladost
Ali, dok mnoge košarkaške ekipe u zemlji takvu igru mogu da uvode tek „na mala vrata“, zbog dosadašnje taktike zasnovane na potencijalu starijih igrača, Partizan — se najmlađom ekipom u ligi — nema takvih problema.
„To je naša šansa“, tvrdi trener Radović, „da u najskorijoj budućnosti, možda već u narednom prvenstvu — sigurno zaigramo i s većim ambicijama za prvo mesto“.
Ni Radović ni ostali iz stručnog rukovodstva nisu sasvim zadovoljni dosadašnjim ostvarivanjem planirane koncepcije za izgradnju moćnog košarkaškog tima, sposobnog da bude u vrhu naše košarke.
„Ponekad, ako tok igre krene neželjenim pravcem zbog lošeg suđenja ili nastupa krize u ekipi“, veli Radović, „zataji prava motivacija igrača da ovladaju takvom situacijom. A ekipa još nema takav kvalitet pojedinaca koji mogu nastalu depresiju nekako da preokrenu u svoju korist. Dogodi se, na primer, da igrači ni upola ne primene ono što su na treningu sasvim lako izvodili. Zar to nije najbolji dokaz da ekipa tek stasa i da joj je iskustvo, ipak, na tankoj niti?…
Svoj odnos prema nastavku prvenstva treneri Partizana će svakako umeti da prilagode konkretnom razvoju događaja pa Radović glasno razmišlja:
„Iako bi nam objektivno pripadalo peto mesto, gorimo od želje da uzmemo bodove ovogodišnjem prvaku države. Biće to sigurno. S tom našom željom treba da računaju Jugoplastika ili Crvena zvezda. Zato i neka ne svode račune pre nego što se s nama ogledaju!“
A ako se to i obistini, Partizanovi košarkaši time ističu svoju kandidaturu za osvajanje šampionske titule u idućoj godini. Naravno, ostaje još da se vidi hoće li se ekipa i igrači Partizana za takvu mogućnost i pobrinuti.