Mladi ostavili izvanredan utisak u Vijaređu: Partizan proglašen sa ekipu koja je igrala najlepši fudbal na turniru — Nijedan igrač čak ni opomenut!
I ove godine na tradicionalnom turniru u Vijaređu gostovao je mladi tim „crno-belih“. U veoma jakoj konkurenciji 16 ekipa, između kojih su bili Dukla (pobednik), Milan, Fiorentina, Bajern, CSKA, mlada reprezentacija Rumunije, Inter, argentinski Boka Juniors, Juventus, Torino, Benfika i drugi, Partizan je osvojio treće mesto.
Na svom putu do polufinala mlađi fudbaleri „crno-belih“ pobedili su ekipu Lanerosija (dva puta), zatim Fiorentinu da bi jedini poraz doživeli od Dukle. U borbi za treće i četvrto mesto Partizan je savladao Rijeku i tako još jednom ne samo odbranio, već i uvećao renome „crno-belih“ na Apeninskom poluostrvu.
Trener mlade ekipe Partizana Mirko Damjanović ne krije svoje zadovoljstvo kada govori o plasmanu i onome što je njegova ekipa pokazala na ovom internacionalnom turniru.
DAMJANOVIĆ: Da budem iskren nisam očekivao tako visok plasman, ali više od toga radostan sam što smo pružili pravu meru svojih mogućnosti. Igrali smo sigurno, na momente i vrlo atraktivno. Da smo bili nešto produktivniji utisak bi bio još povoljniji, ali teško je bilo biti efikasan kad su svi timovi igrali naglašeno defanzivno. Osim toga italijanske ekipe su imale i po nekoliko igrača koji već nastupaju za prve ekipe, a nije isključeno da je dobna granica (21 godina) pojedinaca bila premašena.
P. VESNIK: Koja je ekipa na vas ostavila najbolji utisak?
DAMJANOVIĆ: Dukla je bila super-tim za sve učesnike. Izdržljivost, ritam, snaga, homogenost i oštrina bili su kod Čehoslovaka na takvom nivou da je to izazivalo opšte divljenje. Razume se, to je kompozicija u kojoj je bilo i nekoliko starijih mladića, ali u svakom slučaju zasluženo su osvojili prvo mesto.
P. VESNIK: Šta je pokazao Partizan?
DAMJANOVIĆ: Mi smo ispoljili sva odličja i nedostatke koje smo imali i ranije, a to je ono što je inače svojina jugoslovenskog fudbala. Dobili smo puno komplimenata, ali naši sportski prijatelji nisu zaboravili da nam kažu da se „fudbal igra i za golove“.
P. VESNIK: Da li je bilo nekih novina na stručnom planu?
DAMJANOVIĆ: Markantno je bila naglašena defanzivna igra svih učesnika, a posebno je bila impresivna izdržljivost i ritam u kojima je odigran ceo turnir. Završavanje napada igračima iz „drugog plana“ bila je jedina novost na planu taktike. „Brisač“ je i dalje u modi.
P. VESNIK: Od naših igrača ko je najviše pokazao?
DAMJANOVIĆ: Dominantna ličnost bio je Pejović. Istakli su se još: Burčuli i Nadoveza kao vrlo perspektivni igrači sredine terena. U napadu su Smilevski i Hajduk imali najviše uspeha u borbi sa protivničkim odbrambenim igračima.
P. VESNIK: Ekipa u celini?
DAMJANOVIĆ: Čim svaki pojedinac dostigne maksimalnu tačku svojih mogućnosti, onda ni rezultat kolektiva ne može biti slab.
Međutim, bilo je uočljivo da nam nedostaju jake utakmice, turnirska takmičenja i češća provera kvaliteta sa ravnopravnim partnerima. Mi tokom prvenstva imamo samo u Crvenoj zvezdi ozbiljnog rivala, dok sve ostale utakmice igramo sa „pola gasa“, Uostalom, već je krajnje vreme da i Beograd dobije jedan jak internacionalan turnir, koji bi vremenom postao prava smotra snage mladog naraštaja u fudbalu.
Naša utakmica sa Rijekom bila je izvanredna. Štampa se još jednom pitala kako je mogućno da zemlja koja ima tako darovite mlađe fudbalere i titulu vicešampiona Evrope ne putuje za Meksiko! I pored toga što je naš tim bio sastavljen iz tri generacije mi smo delovali vrlo homogeno, mada su pripreme bile kratkotrajne. Sa ponosom želim da naglasim da smo bili ekipa koja tokom celog turnira nije imala čak ni opomenutog igrača, a da o isključenju i ne govorimo.
- Partizan — Lanerosi (prva utakmica) 1:0
- Partizan — Lanerosi (druga utakmica) 1:0
- Partizan — Fiorentina 1:0
- Partizan — Dukla 1:4
- Partizan — Rijeka 4:0
Goldiferencija 8:4