Osvrt na Pentagonal turnir
Partizan je pobedio na jednom turniru koji spada među najjače na svetu. Uspeh Partizana je ujedno i uspeh jugoslovenskog fudbala, koji se predstavio u Meksiku u najlepšem svetlu.
On je obeležen na veličanstven način. Dekor od 95.000 gledalaca, divno sunčano vreme i velelepni stadion Acteka, zar se moglo nešto lepše poželeti. Sve je to ulepšalo našu ubedljivu pobedu. „Crno-beli“ su jedina ekipa bez poraza, a šta to znači u ovako jakoj konkurenciji najbolje govore čestitke i priznanja koja smo primali, počev od prodavca suvenira pa do predsednika meksičke fudbalske federacije Senjor Kaljeda. On nam je predao veliki zlatni pehar, čestitao i zahvalio se na odličnim igrama.
Partizan je pokazao, to je činjenica, visoku i stalnu formu tokom celog turnira. Igrali smo, može se slobodno reći, briljantno i imali najmanje slabih trenutaka. Konkurencija je bila izuzetno jaka. Kao ilustraciju dobro je spomenuti da smo igrali protiv ekipa čije zemlje učestvuju na Svetskom prvenstvu, i verovatno će voditi glavnu reč. Spartak daje pet, Botafogo tri igrača za reprezentaciju, a o Meksikancima ne treba trošiti mnogo reči. Dovoljno je podsetiti da oni u ovaj državni tim polažu velike nade. Gvadalahara je zvanični šampion ove zemlje i tim koji je pokazao da može da igra izvanredno. U takvom sastavu normalno je što je Partizan smatran autsajderom. Ali, mi smo ih sve demantovali! Na ovako jakom turniru nije sramota biti ni poslednji. Na primer, odlična ekipa Botafoga, koja je poslednja, a do utakmice sa nama imala je odlične izglede na visok plasman.
Spartak je na četvrtom mestu, a objektivno, to je izvanredan tim, koji je Botafogu održao pravu lekciju modernog fudbala. Međutim, svi su oni imali oscilaciju u svojoj igri. Ti trenuci slabosti našli su odraza ponekad u slabom rezultatu, a na kraju i u plasmanu. Samo je Partizan izdržao! Počeli smo odlično, završili — briljantno. A objektivno, imali smo protiv sebe ne samo protivnika nego i arbitre sa svojim čudnim kriterijumima. Dva puta smo završavali utakmice sa 9, jednom sa 10 igrača, a samo protiv reprezentacije Meksika u onom sastavu u kojem smo i počeli. Pa i to nije moglo da nas pokoleba. Tada smo se borili kao lavovi i nismo ni jedanput poklekli. Takav način igre zbunjivao je naše protivnike, a svi odreda su nam posle čestitali.
Drugi naš hendikep bili su klimatski uslovi na koje se inače sve strane ekipe teško privikavaju. Zahvaljujući veoma oštrim pripremama koje smo sprovodili, uspeli smo da rešimo taj problem. Mi smo često bili ti, koji su diktirali tempo.
Eto, posle dugo godina čekanja, tako značajan turnir pripao je jednom jugoslovenskom timu! Ovim rezultatom, svi mi koji smo to ostvarili, veoma smo ponosni. Partizan je dobio veliko priznanje, a kroz njega i naš fudbal. Jugoslavija neće biti učesnik Svetskog prvenstva, ali smo zato ostavili naše meksičke prijatelje u nedoumici i oni se pitaju — da li je mogućno, da jedna zemlja — u čijem šampionatu Partizan trenutno ne zauzima visoku poziciju na tabeli — na žalost neće biti na najvećoj smotri svetskog fudbala.
| Partizan | 4 | 2 | 2 | 0 | 5:3 | 6 |
| Repr. Meksika | 4 | 1 | 3 | 0 | 7:5 | 5 |
| Gvadalahara | 4 | 1 | 1 | 2 | 6:7 | 3 |
| Spartak | 4 | 1 | 1 | 2 | 6:7 | 3 |
| Botafogo | 4 | 1 | 1 | 2 | 4:6 | 3 |