Komentar utakmice Sarajevo — Partizan
U nastavku fudbalskog prvenstva Jugoslavije Partizan je ostvario još jedan podvig. „Crno-beli“ su osvojili oba boda, iako su igrali pred tuđom publikom — na vrućem koševskom stadionu. Bez sumnje, prava radost za Partizanove navijače.
Uspeh u Sarajevu, međutim, nije značajan samo po povoljnom rezultatu i osvojenim bodovima. Vasovićevi fudbaleri izvojevali su pobedu smišljenom, brzom i za oko tehnički dopadljivom igrom, u kojoj je, ipak, jedan kvalitet bio izrazit: reč je o pokretljivosti fudbalera u crno-belim dresovima s loptom i bez nje. Naime, oni su na ovoj utakmici demonstrirali izuzetnu fizičku pripremljenost čak i posle prekida fudbalskog prvenstva od 28 dana. O tome svedoči i činjenica da je Partizan svom protivniku nametnuo silovit tempo igre tek u drugom poluvremenu, kada je i ostvario svoj cilj — pobedu. Najzad, momci sa Topčiderskog brda napadali su u talasima sa po osam igrača i sa isto toliko se branili. Za takvu igru, priznaćete, valja biti dobro fizički spreman.
Bilo je i takvih udaraca na gol koje može i ume da odbrani samo golman najvišeg ranga. Bili smo svedoci kada je trener našeg državnog tima prišao vrataru i čestitao mu ovim rečima: „Branio si fantastično, dobio si utakmicu — bravo Ćure“.
Briljantnu igru pružio je i Nikola Budišić. On je tokom cele utakmice motrio na najopasnijeg sarajevskog fudbalera i reprezentativca Musemića. Nije preterano ako kažemo da je Budišić potpuno onemogućio Musemića. Sarajlija se trudio, borio, odviše trčao i još više nervirao. Možda zato što je znao da njegovu igru prati i Milovan Ćirić. Svejedno, robusni Partizanov half bio je neumoljiv. Nije dopustio čuvenom fudbaleru da uputi nijedan udarac na gol a kamoli da se upiše u listu strelaca.
I Miša Radaković je ponovo bio onaj „stari“ nenadmašni tehničar i graditelj igre. Ovoga puta i izuzetno borben. Bila je to „njegova igra“.
Napadački red je igrao vrlo dobro. Ipak, najbolji je bio Bjeković. Uspevao je u mnogim duelima da nadmudri i po trojicu protivničkih fudbalera, a u igri glavom je bio nenadmašan. Njegovi sprintevi imponovali su. Bio je strelac jedinog gola. Zbog toga bi mogli da kažemo: ako je Milovan Ćirić došao da gleda Musemića, morao je videti Bjekovića.
Tako je bilo u Sarajevu, na Koševu. No i lep uspeh može brzo da se zaboravi. Partizan mora da nastavi s ovakvim igrama i, pre svega, ovakvim zalaganjem i ozbiljnošću na terenu. Jer: osam osvojenih bodova od deset mogućih u nastavku s fudbalskog prvenstva (od toga četiri utakmice na strani — samo jedan poraz), ne smeju odvesti u samozadovoljstvo, već znače i obavezu za nove uspehe.