Andrija Otenhajmer:
- Rođen: 1923
- Klub: AK Partizan
- Disciplina: Atletika
- Specijalnost: Srednje pruge
- Reprezentativac: 8 puta
- Zanimanje: Veterinar
Blesnuo je kao munja — na jugoslovenskom i evropskom atletskom nebu. U danu inspiracije, kada mu ni najbolji savremenici sveta na srednjim prugama ne bi mogli ništa. Bilo je to jednog prolećnog popodneva 1951. godine, na stadionu JNA, kada se vodio veliki boj između atletskih reprezentacija naše zemlje i Velike Britanije. Beograđani su ta da videli najuzbudljiviju posleratnu trku na atletskoj stazi. Trku koja je u njihova srca i uspomene urezala zauvek ime Andrije Otenhajmera — heroja ovog dvomeča!
Sve se dogodilo u ciglo 3 minuta i 47 sekundi. U vremenu koje je te sezone bilo istovremeno i jedno od najboljih na svetu na 1.500 metara. Protivno očekivanju gledališta, nije ga postigao veliki gost britanski trkač Rodžer Banister, koji je u Beograd stigao s oreolom najboljeg srednjeprugaša sveta i pompom sigurnog favorita, već atletskoj Evropi dotle mnogo manje poznat Jugosloven Otenhajmer!
Sam tok trke, a naročito njen činilac koji je podigao sve živo na noge, predstavljali su neviđen spektakl i doveli gledalište do euforije kakvu od tada nije više izazvao ni jedan prizor na atletskoj stazi. Vitki, dugonogi Banister, idealan tip atlete-srednjeprugaša, nametnuo je od starta paklen tempo, koji je na iznenađenje celog stadiona odmah prihvaćen od znatno nižeg trkača, kraćeg koraka — Otenhijmera. I dok su za njihovim brzim nogama ostajali metri i krugovi, gledalište je sve manje sumnjalo u mogućnost našeg trkača. Finiš je dočekalo gromoglasnim navijanjem: „Oto Oto!“ Kao da mu je to ulilo novu snagu; u odsudnom trenutku, na stotinak metara pred ciljem, prešao je svog protivnika i prvi prekinuo vrpcu. Bila je to najveća pobeda u karijeri Andrije Otenhajmera i tada jugoslovenski rekord na 1.500 metara (3,47,0)!
Ala to nije bio i jedini rekord u kratkoj ali veoma uspešnoj karijeri popularnog „Ota“. Još dva puta je obarao nacionalni rekord na 800, četiri puta na 1.000, jedanput na 2.000 metara i četiri puta u raznim štafeta na srednjim prugama. Ukupno jedanaest puta osvajao je rekorderske značke ASJ, ali je — zanimljivo — bio svega osam puta član državne reprezentacije!
Nažalost, njegov meteorski put nije prosut medaljama sa evropskih šampionata i olimpijskih igara. Na Evropskom prvenstvu u Briselu probio se do finala u trci na 2.500 metara i morao je da se zadovolji devetim mestom, na Olimpijadi u Helsinkiju (1952.) nije uspeo da prebrodi kvalifikacije.
Svoj zvezdani trenutak Otenhajmer je doživeo u duelu s velikim Banisterom. Istrčao je svoju najveću trku života i još kratko vreme proveo na stazi, a onda se povukao i u senci kratkotrajne slave nastavio skromno svoje studije posvetivši se za čitav život svojoj drugoj strasti — veterini.