Daroviti golgeter nije dovoljno samodisciplinovan, pa se neočekivano našao na klupi za rezervne igrače
U poslednjem trenutku Vasović je odlučio da Živaljeviću pruži šansu u susretu sa Zvezdom. Mladi napadač nije bio naročito ubedljiv i rezerva prema njemu je i dalje prisutna.
Miodrag Živaljević je na nekim utakmicama najavio svoja prava da postane standardni prvotimac Partizana. Vasović ga je vrlo svesrdno prihvatio, pružio mu šansu, bodrio ga i moralno podržavao u trenucima krize. Jednostavno: verovao je u njega!
Međutim, Živaljević svojim igrama ovog proleća nikako nije opravdao poverenje svoga „tehnika“. Bio je neborben, opušten, samozadovoljan i toliko malo angažovan da je direktno nervirao sve navijače. Naravno, izgubio je mesto u timu i sad se bori da ga povrati.
Na utakmici s Hajdukom Vasović mu je opet pružio mogućnost da se dokaže. I, gle čuda, Živaljević je bio vrlo razigran, borben, brz i neobično raspoložen za šut. Dolazio je u šansu, na momente sarađivao (ali povremeno je bio i solista) sa svojim drugovima a u jednom trenutku je reagovao veliko-igrački: kada je silovito šutirao jednu loptu koja je u punom sprintu dolazila preko njegove glave. To bi bio divan gol. Vukčević je već bio pobeđen. Međutim, lopta se okomito spustila preko prečke uz uzdah svih prisutnih, jer smo se svi osećali pokradeni za jedan doživljaj, za gol koji bismo sigurno zapamtili.
Živaljević je svojim nesportskim odnosom prema igri neprirodno zaustavio svoj put uspona. Nadajmo se da će taj intermeco biti kratak i da će hiroviti mladić uskoro povratiti svoje mesto u ekipi.
Bila bi velika šteta da jedan nesumnjivi talenat ostane nedorečen.