Zalaganjem svih naših boksera doveo nas je najzad u mirne vode. Ne moramo više da strahujemo od ispadanja. Možemo mirno da čekamo tim koji će već u sledećem prvenstvu jurišati na šampionsku titulu.
Dragocene bodove protiv Spartaka na njegovom „vrućem ringu“ izborili su Smiljanić, Belić, Dragoljub i Jovan Nikolić i Milosav Popović.
Kada su domaćini poveli sa 4:1 i kasnije sa 5:3 činilo se da je sve izgubljeno. Ali, naši momci su tada stegli zube i uspeli da naprave podvig.
Poznato je da Jovan Nikolić ima junačko srce. I u nedelju je potvrdio da je hrabriji možda i od svih takmičara zajedno što su prodefilovali subotičkim ringom. U prvoj rundi stoički je podneo sve „gromove“ jedne od najpouzdanijih pesnica domaćina Jovanovića. A. onda je došao na red njegov ubitačni finiš koji subotički nokauter nije mogao da izdrži. Sudije su sa 2:1 dodelile pobedu Nikoliću. Međutim, arbitar Milosavljević po završetku meča izvinio se i priznao da je pogrešio što je dao glas poraženom.
Još jedan učenik Koste Lekovića, takođe Nikolić, ali Dragoljub, izborio je pobedu. To je njegova prva prvenstvena radost u crno-belom dresu, Savladao je Križanovića, koji se uglavnom služio nedozvoljivim sredstvima.
Belić se poigravao sa snažnim Torontalijem. Izudarao ga je više nego u svim prethodnim njihovim ogledanjima, iako nije boksovao svom snagom. Razlika u klasi bila je ogromna, pa sudije nisu morale da se dvoume.
Veteran Smiljanić boksovao je profesorski. Svaku grešku mladog Bogujevcija strogo je kažnjavao.
Milosav Popović je u debeljuškastom Biliću imao samo nedostojnog sparing-partnera, pa je bez po muke izborio peti odlučujući poen.
Ovaj uspeh ostvarili smo jer su treneri Leković i Paljić odlično fizički pripremili ekipu, tim je bio majstorski sastavljen, svi bokseri dali su sve od sebe, a sudije su bile bolje nego obično.
Nekoliko reči i o poraženima. Fahrija Šekularac je pružio jednu od najboljih partija u životu. Nekadašnji šampion Ibrahimović gotovo da ga nije ni takao. Nažalost donekle i mojom krivicom, naš poletarac je izgubio meč. Krajem druge runde doviknuo sam mu: „zadnjih deset“ i sudija u ringu Srdanović dao mu je zato javnu opomenu. Da nije bilo te kazne, bar sudije su tvrdile, Šekularac bi slavio zasluženu pobedu. No, napomenimo još i to da je Ibrahimović imao pet internih opomena i da je i on zaslužio javnu.
Aleksandar Popović je takođe zadovoljio. Doveo je čak prvaka države i reprezentativca Vujkovića na ivicu nokauta. I da nije previše respektovao renomiranog protivnika napravio bi veliko iznenađenje.
Na kraju meča od sveg srca čestitali smo sudijama na vođenju borbi. Srdanović, Drapšin, Milosavljević i Lazić nisu strahovali od nekorektnih gledalaca i vodili su borbe prilično dobro. Voleli bismo kada bi bilo još više sudija što ne ulaze u ring s mišlju da domaćin mora da pobedi po svaku cenu.