Kako je ostvaren nesvakidašnji rezultat — 9:1
Jedna generacija je gromoglasno najavila vreme svoje višegodišnje vladavine; druga je sa suzama u očima primala bolnu istinu da joj je došao kraj bavljenja na ringu. Na našu radost poletarci, koji su 27. maja ponovo zadivili sve prisutne na Tašmajdanu brane boje Partizana.
Prijatno prolećno veče ostaće dugo u sećanju po rekordnoj pobedi u okršaju sa niškim Radničkim (9:1) i po tome što su šampionima gostujuće ekipe „letele“ glave s ramena. Milosav Popović je nadmoćno savladao Stankovića „Čelika“, Šekularac nadmudrio Bahtijarevića, a Aleksandar Popović „uspavao“ Stamenkovića.
Milosavu Popoviću nije bilo ni najmanje milo kada smo mu saopštili da će se boriti u teškoj kategoriji sa deset kilograma težim Stankovićem. Kako bi mu i bilo prijatno kada je taj isti „Čelik“ svojevremeno izdržao i bombardovanje jednog Jakovljevića u najboljim danima, kada je ove sezone izdevetao Nedeljkovića, Milića, Tomanića i ostale najbolje jugoslovenske „teškaše“, kada je iz Niša samouvereno poručivao: „Beži Popoviću, u svakoj pesnici nosim po bure baruta!“
Naš stručni štab, međutim, bio je duboko uveren da „strašni delija iz Niša“ puca ćorcima. Uspeli smo da ubedimo Popovića da ukoliko ne napravi taktičku grešku kao protiv Bisića, Šukovića i Bande i ne upusti se u tuču da će kraj sigurno dočekati kao pobednik. Popović je ovoga puta poslušao. I kao što smo očekivali njegov veliki talenat je došao do punog izražaja. „Čelik“ je proletao kroz konopce, promašivao, gotovo da nije zadao nijedan ozbiljniji udarac, a primio ih je bezbroj. Nadamo se da će ovaj trijumf osokoliti Milosava, da će uverenje da je bolji i od najboljih dati snage da ubere nove lovorike.
Taj trenutak da Fahrija Šekularac najzad skine „skalp“ nekome od velikana čekao sam pune tri godine. I iskreno verovao, uprkos mnogim razočarenjima s njegove strane, da će kad-tad doći. I došao je. Saznanje da mu je zbog neozbiljnosti mesto u ekipi ozbiljno ugroženo dalo mu je toliko podstreka da daleko poznatijem od sebe, reprezentativcu i nacionalnom šampionu Bahtijareviću, ne dozvoli ni da trene.
Aleksandra Popovića su pre borbe plašili da je Stamenkovićevo pesničenje vrlo opasno, No, taj mališa je bio isuviše nestašan, toliko čak da je iskusnog Nišliju onesposobio da najmanje sledećih mesec dana navlači rukavice. I sve to za samo minut i po.
Dragoljub Nikolić, zapažen po nezasluženom porazu protiv Veselinovića, neodoljivo postaje ljubimac Beograđana. Srce mu nije sišlo u pete što su pesnice veterana Matejića poslale svojevremeno u „carstvo snova“ i jednog Stankovića „Šutera“. Delovao je kao iskusni profesor pred osnovcem, iako su mnogi pre borbe očekivali obrnute uloge. A, na putu do pobede morao je i pažljivo da čuva usnu povređenu na treningu. Otuda i nekoliko eskivaža koje ushićuju.
Činilo se da Stanojeviću treba isuviše vremena da pronađe najbolje rešenje kako da se osveti Osmanoviću za prošlogodišnji nezaslužen poraz na Letnjoj pozornici. „Ali, utisak je izgleda varao. Polovinom druge runde sevnuo je desni kroše. I trener Nišlija Radosavljević ubrzo je morao da baci peškir ne bi li prekratio muke svome učeniku.
Za Živkovića više ne moramo da strahujemo da li u plućima ima dovoljno vazduha za sve tri runde. Poslušao je savet trenera Paljića, nekadašnjeg devetostrukog šampiona države u muva kategoriji i svakodnevnim futinzima otklonio najveći nedostatak. U žestokom tempu jurišao je na Memiševića i vratio mu dug za poraz na „Oskaru“.
Belić je za tili čas poslao uplašenog Ademovića na ispomoć sekundantu i u šesnaestom prvenstvenom (ekipnom) duelu slavio 16. pobedu. Lakičević je dve i po runde trčao za Marjanovićem, koji je više podsećao na automobil ubačen u rikverc nego na boksera. A, hrabri Jovan Nikolić je „izmitraljirao“ Kreša, primoravši sudiju da prekine neravnopravno ogledanje.
Bilo je tužno u ponoćnoj svetkovini posmatrati Nešića, jedinog poraženog iz „crno-bele“ čete. Njemu u poslednje vreme malo šta polazi za rukom, gubi mečeve za nijansu. Međutim, sigurni smo da će ovaj neustrašivi momak prevazići trenutnu krizu, da besomučno vežbanje ne može da ostane bez rezultata, da će uskoro ponovo biti onaj stari Nešić pred čijim su pesnicama poklekli i takvi majstori kao što su Beneš, Stevanović i ostali.
Sledeći protivnik nam je Budućnost — 17. juna na Tašmajdanu. Dočekaćemo je s karanfilima i svim silama nastojati da uzvratimo gostoprimstvo iz Titograda, gde smo primljeni kao ni na jednom drugom ringu. Žao nam je što se gosti nalaze pred napuštanjem društva najboljih, ali zbog naših vernih navijača, učvršćivanja pozicije u „gornjem domu“ prvenstvene rang liste, kao i sportske etike, moraćemo da ih ražalostimo oduzimanjem dva za njih možda spasonosna boda.