Ulcinjsko sunce. Vrućina je ovladala. Na plaži je kao u osinjaku. Pogled kupača je okrenut na dva mlada čoveka. Nisu anonimni. Svi su ih odmah prepoznali. Već je veća grupa kupača oko njih. Ljudi se okreću. Da se nešto ne dešava — pitamo? Ne, mladi svet se okupio oko poznatih fudbalera. To su Momčilo Vukotić i Ilija Katić, standardni prvotimci beogradskog Partizana. Svi žele da ih vide. Nekima je to bio san i želja da budu u društvu svojih ljubimaca.
Brzo se uspostavio kontakt. Tema razgovora je poznata. To, je naravno, fudbal. Pljušte razna pitanja. Najviše o Partizanu. Oni se osmehuju i ljubazno odgovaraju. Trude se da sve zadovolje i odgovore na razna pitanja. Razgovor česte prekine po neki fotograf, koji učtivo moli da se slikaju sa njima njihovi obožavaoci. Nikoga ne odbijaju i ispunjavaju želju. Mladić preko reda pruža blokčić i olovku — traži autogram. Dobio je i već je srećan. Ništa im nije teško. Razumeju oni one koji ih vole. Roditelji dovode decu i mole ih da se fotografišu. Sledeći već postavljaju unakrsna pitanja: Šta mislite o Crvenoj zvezdi, Hajduku, Željezničaru, Dinamu i dr.?
Pitanja ne prestaju. Sunce i dalje peče. Treba se rashladiti u morskoj vodi. Zagaze u more, a za njima navijači, „Moco… Ilija…“ čuju se glasovi. Ne mogu ni u vodi da budu mirni, svuda obožavaoci. Izađu na pesak a ono za njima kao kardinalska procesija. Popularnost je sve veća. Slika se ponavlja svaki dan. A oni svuda prijatni, neposredni i bliski. Jedan pod susednim suncobranom glasio kaže: „Sad sam se uverio kako su divni ljudi ta dva Partizanova fudbalera“. Osvojili su svet svojim ponašanjem i držanjem.
Tek jednog dana nema svakodnevnih gužvi. Otišli su… Mnogi su ostali tužni što Katić i Vukotić nisu više nisu sa njima, ali i veseli jer su jedno prijatno letovanje proveli sa svojim ljubimcima.