KROZ NAŠU LUPU
Nije praksa da se u ovoj rubrici bavimo tuđim brigama, izuzev kada takva pojava ili neka ličnost zadiru i u naše interese. Taj iznimak upravo zbog toga i činimo.
U poslednjem kolu ovogodišnje Letnje lige šampiona sastali su se Partizan i Zvezda. Time je sve rečeno. To je bio zov za navijačke mase. I baš onda kada je sportska štampa „pravila“ fudbalsku atmosferu, pozvala entuzijaste na Topčidersko brdo Miljan Miljanić je ta nastojanja pokušao da razori jednim jedinim potezom: izjavio je kako će taj meč voditi njegovi pomoćnici Kostić i Tomislav Miličević, dok će on, mesija jugoslovenskog fudbala, sedeti na tribinama.
Koliko je to nekorektno prema protivniku, svome kolegi sa susedne klupe kraj aut linije, pa na kraju i prema gledaocima suvišno je naglašavati. To je gest maloga krojača, a ne velikog fudbalskog stratega.
Vasović je u prvom trenutku impulsivno reagovao, pa je izjavio da će on na nevaspitanje odgovoriti istom merom. Srećom, u njemu su nadjačali um i fudbalska krv, pa je ostao na terenu, uz svoje igrače.
Tašti Miljanić, plašeći se valjda poraza svog nekompletnog tima hteo je sebi unapred da obezbedi odstupnicu, pa je sa takvom izjavom izašao u javnost. Kasnije, slušajući pametnije, uvideo je svoju grešku, pa je to pravdao time „da sa tribine ima bolji pregled“.
Razume se, takva „argumentacije“ nije mogla nikog da zadovolji, pa je Miljanić u dobroj meri srozao svoj ugled i kod navijača Crvene zvezde, jer čovek može da traži svemoć nad sobom ali ne i nad drugima „naročito ne nad onima koji su izvan njegovih kompetencija.
Miljanić može da misli da i bog uživa što ga je stvorio, ali mu to ne daje mogućnost da bude nekorektan prema svom sportskom rivalu.
Vasović, koji u životu voli samo neprolazne stvari brzo zaboravlja efemerne epizode svojih sportskih rivala. Ipak, zbog ovog Miljanovog poteza sačuvao je grč na licu, pa možemo očekivati da će njihov odnos u bliskoj budućnosti biti prestiž između narogušene vode i ljutitoga vetra. Ali, ko zna, možda je i to dobro za navijačka srca, jer će već u sledećem susretu draž biti pojačana zbog prisustva onog nevidljivog dvoboja između dvojice vođa starih rivala.
Tako je jedan Miljanov prkos u kome nije bilo ni srca ni pameti ipak doneo jedno dobro: pojačao je navijački antagonizam.
To je naš ugao. Tako bismo hteli da jednu nesmotrenost našeg sportskog prijatelja vidimo, bez morozne ironije, u njenoj krajnjoj tački.