Nekada je naš najveći rival — Crvena zvezda — imala armiju navijača koja je nadmašivala broj pristalica Partizana. Međutim, od 1960, godine situacija počinje da se menja: „crno-beli“ dobijaju sve veći broj pristalica, naročito među mladom generacijom, tako da je danas uspostavljena ravnoteža sa starim rivalom. I ne samo to: Partizan ima veću posetu na prvenstvenim utakmicama nego Zvezda (koja se „vadi“ na spektakl-utakmicama!) i to čak i u ovim poslednjim godinama kada „crno-belima“ nije išlo najbolje a Miljanićev tim je osvajao trofeje.
Partizan ima izuzetnu publiku: postojanu, odanu i prisutnu i u danima najvećih iskušenja. To nije ona razmažena publika, koja uvek traži samo superlative, već istinski verna i dosledna u svojoj ljubavi. Među stotinama hiljada pristalica „crno-belih“ uvek ima onih koji u svojoj strasti i odanosti nadmašuju one „obične“ navijače.
Jedan od takvih je i Žarko Kažanegra, vlasnik ugostiteljske radnje „Lovćen“ iz Svetog Stefana. To je onaj strasnik kome ništa nije teško kada je u pitanju fudbalski klub Partizan, a i sve ostale sportskog društva Partizan.
Žarko gleda većinu prvenstvenih utakmica „crno-belih“. Raduje se svakom uspehu i otpati svaki poraz. Nije mu teško da celu moć vozi kola samo da bi sutradan proveo nekoliko sati sa svojim ljubimcima i gledao njihovu igru.
Malo je ljudi koji sa toliko ličnog ponosa nose svoje pripadništvo Partizanu. Žarko je čak i jedan zid u svojoj radnji obojio crno belom bojom i iskitio slikama fudbalera i ekipa Partizana. Može se slobodno reći da je Žarko Kažanegra u redovima fudbalera i uprave „crno-balih“ primljen sa dužnim poštovanjem i simpatijama. Svi su sa njim vrlo bliski i raduju se svakom susretu bilo u kom gradu da se nađu.
Generacije se menjaju, rađaju se novi idoli a jedina konstanta u tome je Žarko Kažanegra.