Da li su Milić i Furtula netalentovani ili samo neiskusni?
Svaka utakmica Partizana donosi novi žal za Ćurkovićem. Sećanje na njegove sjajne odbrane, kritiku što je klub dopustio da ode, kalkulacije koliko bi „crno-beli“ imali bodova sa svojim dojučerašnjim kapitenom… Naravno, refleksija svega toga je sve čvršće uverenje da njegovi naslednici, Mladen Furtula i Zlatko Milić nisu i dostojni tako delikatne funkcije. Čak niko ne oseća potrebu da to i dokaže!
Jedini koji je, bar javno, pokušao da ih ohrabri je Vasović. To je ponovio i nedavno:
„Ne znam kako to nazvati, ali sam stvarno uveren da će i Furtula i Milić biti odlični golmani! Greše olako prime gol, ali ima nešto što nameće njihove mogućnosti. Ja im verujem!…
Ipak, notorna je činjenica da je zbog slabih odbrana golmana Partizan primio dosta golova, izgubio neke bodove. Gde je, onda, istina? Čini se u jednoj spontanoj Vasovićevoj opaski da Partizan ima golmane, ali nema komandanta odbrane. Drugim rečima: „crno-beli“ su odlaskom Ćurkovića izgubili mnogo više, nego samo čuvara mreže. Izgubili su vođu sigurnost, komandanta (koji ima i najbolji pregled igre), na čiju reč i akciju se mogla osloniti kompletna odbrana! Danas takvog čoveka u timu nema!
Milić i Furtula su neiskusni, premladi, tek se bore za mesto u timu. Njima je potrebna podrška savet, da neko njihove greške ispravlja. Ćurković je „vadio kestenje“ za drugove iz odbrane, Milić i Furtula to još ne umeju. U tom raskoraku očekivanja i mogućnosti, u toj razlici u klasi između Ćurkovića i njegovih sledbenika, došlo je do nepoverenja! I, to je osnovna klica grešaka i golmana i odbrambenih fudbalera! Mladići su bili totalno nepripremljeni (povremenim igranjem, psihološkim i pedagoškim merama) za ulogu koju su preuzeli. Pa, i te prečeste izjave u novinama, objašnjavanje poraza njihovim greškama, učinili su da Milić i Furtula izgube sopstveno poverenje, da strahuju od sopstvenih saigrača!?!
Oni ne mogu, u ovom trenutku bar, da budu komandanti odbrane. U Zvezdi je to Pavlović, u Hajduku Holcer, u Željezničaru Katalinski, u Partizanu — niko! Ćurković je ispravljao pogreške ostalih, sad ta odbrana mora da pomogne Miliću, da ona njegovu grešku učini neprimetnom. Na žalost, Partizanova odbrana igra nesigurno. I, to ne samo otkako je otišao Ćurković. Pojedinci su neodgovorni, drugi osciliraju formom, Todorović ili Golac su i neiskusni, treći nenavikli da diriguju i vode igru. Najrečitiji je primer prvog gola u Tuzli: Milić jeste pogrešio što je viknuo „moja“, bez dovoljne procene situacije, što je istrčao i nekontrolisano pokušao da odbije loptu. Ali, zar ta ista odbrana nije dovela Milića u tu delimičnu situaciju, u kojoj je pogrešio?! Zar na ubačenu loptu iz dubine Partizanov „čistač“ sme da startuje trčeći prema svom golu, u istoj liniji sa protivnikom? Zar njegova obaveza nije da bude „obezbeđenje“, da sačekuje loptu i protivnika?… I, druga greška odbrane, konkretno Radakovića, u toj istoj sceni: kada je video da će Milić reagovati, doći u sudar sa loptom i protivnikom. Radaković je jednostavno stao, iščekujući ishod tog duela. Umesto da u punom trku produži ka kolu i zaštiti mrežu od eventualnog iznenađenja. Da je to učinio, verovatno bi ispravio Milićevu grešku, sprečio da lopta uđe u gol. Na žalost, potrčao je kad je već bilo kasno.
I, još jedan tuzlanski primer: Furtula je branio izvrsno. A tri puta ga je Partizanova neodgovorna odbrana dovela u mat poziciju! Da je primio te golove, ne bi bio kriv. Ali, opšti bi utisak bio — golmani upropastili „crno-bele“!
U ovoj fazi Furtuli i Miliću treba pomoć. Ne samo rečima, već i delom. Činiti sve da oni ne dođu, često, u situaciju da pogreše. Jer, ako je Furtula izvanredan na treningu, ako je na nekim mečevima bio veoma dobar, znači da ume da brani. Greške pravi jer je izgubio sopstveno poverenje. Treba mu pomoći da ga povrati, to se može jedino preuzimanjem dela njegovih obaveza i rizika.
Ti momci su talentovani, mladi, golmanski građeni. I jedan i drugi su u nekoliko mahova pokazali da mogu dobro da brane. Znači, na drugoj je strani problem. Možda u pronalaženju komandanta — dirigenta odbrane? Ćurkovićevog naslednika pa tom planu. A, ne bi bilo loše da se i odbrana samoinicijativno preispita — koliko ona greši, koliko je nesigurna koliko neangažovana i olako dopušta da neiskusni golmani dolaze u situaciju da pogreše. Da li je, i kada na primer, neko opomenuo Milića da ne istrči, sugerirao Furtuli da napusti gol? Neko iz odbrane, u kritičnoj situaciji?…
To je tema za razmišljanje. Nije rešenje u traženju krivaca i skidanju odgovornosti sa sebe, već u maksimalnom individualnom angažovanju i doprinosu da greške dvojice mladića (koje su svakako često kapitalne i neobjašnjive) budu što bezbolnije, češće ispravljene. Da se te greške sakriju od javnosti i protivnika. Danas svi strepe kad protivnik pređe centar, a protivnik dobija sigurnost šuta i moralnu premoć, čim na golu vidi Furtulu ili Milića! Zar njih dvojica u takvim relacijama mogu da brane sigurno, kad svi u njih sumnjaju!?
Miliću i Furtuli je neophodna podrška i sigurnost, oslonac drugova iz odbrane. Neko ko će da im pomogne, ispravi greške. Tada će njihov talenat doći do izražaja. I, mislimo da je Vasović u pravu neće se dugo čekati, a Partizan će na golu imati odlične čuvare.
Umesto te talentne brige, možda bi mudrije bilo Ćurkoviću tražiti zamenu na planu komande timom u odbrani. Možda je to ono što nedostaje?…