KROZ NAŠU LUPU
Ovaj „Vesnik“, dragi prijatelji Partizana stiže vam u ruke da vam svojim jubilarnim brojem donese najlepše žele za sportisti i ne samo sportsku 1973. godinu.
Prošla godina možda, po sportskim uspesima, za Partizan i nije bila najveća od dosadanjih, ali će po mnogo čemu ostati zabeležena kao godina značajnih uspeha.
Naš košarkaški klub, to se ne može poreći, a čelu je uspešnih i naša investicija nada i ambicija u njega izgleda vrlo realna. Košarkaše u stopu slede silni momci vaterpolisti kojima je zamalo izmakao još jedan Evropski kup. Na nekoj razdaljini iza njih stižu atletičari — jer je klub u punom preporodu, i bokseri koji su sa svoje strane u velikom zaletu.
Ali uvodnici — čestitke kao što je ovaj nisu za to da detaljno analiziraju sve uspehe svih klubova. U ovom sasvim kratkom osvrtu na našu sportsku 1972. spomenuli bismo samo još tenisere, planinare, kuglaše koji su na izvanredno uspešan način afirmisali ideju o koegzistenciji sporta i rekreacije u istom klubu. Oni u tom pravcu, koračaju novim putevima moderno shvaćenog zadatka sporta među onim godištima koja nisu više stvorena za obaranje rekorda. Ti su klubovi istovremeno pioniri jedne nove klime u našem Društvu: klime drugarskog prijateljskog, sportskog sastajanja mladih i starijih, devojaka i mladića, sportista i rekreativaca.
Nismo spomenuli fudbal. Fudbal je naravno bio i ostao prvi među jednakim u Partizanovoj sportskoj porodici. Uvereni smo da ne prognoziramo navijački ako tvrdimo da će se glas naših fudbalera na proleće čuti vrlo ambiciozno u nastavku fudbalskog prvenstva. Sa izvesnim oscilacijama, ali sigurno naši fudbaleri idu uzlaznom linijom ka autentičnoj eliti jugoslovenskog fudbala čiji su vrh predstavljali od samog početka naše posleratne sportske istorije.
I tu nailazi trenutak da ponešto kažemo o nesporazumima između fudbalskog kluba i „Vesnika“, koji je, da vas umirimo, rešen ne kompromisom, nego iskrenom stvaralačkom platformom u najboljem drugarskom duhu.
„Vesnik“ je smatrao i dalje veruje da je njegova klupska i novinarske misija u tome da pohvali kada treba hvaliti, a da pošteno i otvoreno kaže svoju kritičku reč kada misli da za to ima razloga. „Vesnik“ je u tradiciji takve svoje uloge u našem društvu u dva-tri maha bio vrlo kritičan prema nekim stručnim aspektima u fudbalskom klubu. Bio je dobronameran, otvoren ali u jednom trenutku možda ne i dovoljno odmeren.
U izvesnom novinarskom temperamentu leži nadamo se da nismo neskromni, i draž „Vesnika“. Moramo da vam saopštimo sa ponosom, nastalom činjenicu da sa oko 30.000 primeraka po broju predstavljamo najčitaniji klupski list u zemlji. Najčitaniji mada po bogatstvu grafičke opreme — po našem odelu, sigurno ne spadamo u dobro obučene, pa ponekad priznajemo delujemo čak pomalo i sivo.
U tom pogledu a naročito u redovnijem izlaženju, dragi prijatelji, možemo da učinimo i neka obećanja. Sada kada smo izabrali i izdavački savet, u koji smo okupili nekoliko eminentnih sportskih radnika i pera, uvereni smo da ćemo vam uspeti da pružimo još potpuniju i plastičniju sliku naših nastojanja, a pre svega onih sjajnih momaka i devojaka koji su ponos našeg „Podmlatka“ i slava našeg sporta.
Srećna vam, dragi prijatelji, u ime svih njih 1973.