Komentar poslednjeg ovojesenjeg duela na stadionu JNA: Partizan — Olimpija 2:0
Što se rezultata tiče, bilo je sasvim svejedno ko je nedeljni protivnik Partizana. Mogao je na teren stadiona JNA da istrči i daleko jači tim od ljubljanske Olimpije i da uspeh „crno-belih“ ne bude ugrožen. Ako za proleće minule takmičarske godine možemo da kažemo da je bila „eksperimentalna faza“ u stvaranju Partizanove igre, jesen možemo svesti u jedan jedini utisak: Bjeković i drugovi su igrali sjajno!
Možda to i nije izraženo adekvatnim bodovnim saldom, pa ipak, trebalo je anulirati mnoge startne nedostatke, stati čvrsto na noge, i uzdignuta čela čekati proleće. Neobično povoljan raspored utakmica na startu prolećnog dela prvenstva još više će podići crno-beli barjak.
Osvrt na fragmente nedeljne pobede „crno-belih“ nad Olimpijom, mora biti samo dopuna jesenjih aplauza Vasovićevim momcima. Cifarski rečeno — 2:0 nije impresivni odraz snaga na terenu, samo 2:0 nije sve što su Bjeković, Paunović i drugovi prezentirali nedeljnog popodneva. Mnogo veća pobeda od 2:0 nad simpatičnim gostom je igra Partizana poletna i smišljena, ubojita i filigrantska. Kvalitet takvog Partizana su brojne šanse pred Sarapovom mrežom, akcije na sredini terena u kojima su pripremani završni juriši, rečju, igra koja je zasenila sve prethodne ove jeseni.
Strelci Partizana su i u nedelju, kao i u finišu jesenjeg dela šampionata, „oduzeli reč“ svom golmanu Furtuli. Kada je već reč o ovom mladiću, komplimente za dobar jesenji učinak zaslužuju i on i mladi vođa fudbalera Partizana, Velibor Vasović. Jer, kada se mreža Partizanovog gola jedno vreme tresla kao od šale, mladi strateg je povukao potez koji je osigurao mrežu „crno-belih“. Furtuli nije „išlo“, Vasović se, međutim, u odsudnom trenutku nije pokolebao. Rekao je nedvosmisleno:
„Za Partizan će braniti Furtula!“
I Mladen Furtula, koji ima sve predispozicije da postane pouzdani čuvar mreže Partizana, stekao je neophodno samopouzdanje, stabilan je kao čovek i, dileme nema, dugoročno rešenje je pronađeno. U nedeljnom okršaju protiv Ljubljančana mladić je u nekoliko delikatnih situacija pred svojom mrežom reagovao snagom svog velikog talenta. I svi njegovi drugovi mogu u danima zimskog predaha da budu zadovoljni jesenjim finišem.
Radaković — jer je igrao u velikoj formi, podsetivši povremeno navijače „crno-belih“ na velike dane Fahrudina Jusufija.
Golac — stameni mladić, koji se rapidno razvija u beka najmodernijeg tipa.
Antić — kome će Velibor Vasović verovatno još filtrirati mogućnosti do pronalaženja „pravog“ mesta.
Paunović — igrao reprezentativno i anulirao sve sumnje u ispoljenu labilnost na početku šampionata.
Kozić — koga Vasović ubraja u tri najbolja fudbalera ove jeseni. Kako i ne bi kada je stasiti mladić pravo otkrovenje šampionata.
Živaljević — iako je česte odsustvovao zbog povreda, može da bude zadovoljan, jer se svojim kvalitetima nametnuo Vasoviću kao standardni prvotimac.
Cvetković — i pored iskustva sa Čaira, trebalo je da prođe vreme da se potpuno prilagodi načinu igre Partizana. Učinio je to „pre vremena“.
Katić — suvo zlato Partizanovog tima.
Đorđić — ekstravagantan fudbaler, sa fluidom velikog majstora, jedan od onih koji plene srca svih poklonika fudbala bez obzira za poneki zvižduk iz gledališta, koje ga upravo obožava.
Bjeković — bez sumnje, broj 1 u četi Partizana. Ove jeseni igrao u životnoj formi. Selektor Vujadin Boškov ne bi smeo da se dvoumi postavljanjem Nenada Bjekovića u najjaču jugoslovensku selekciju.
Naravno, tu su i prvotimci Momčilo Vukotić, Vladimir Pejović, zatim Nikola Budišić, mladići Todorović, Cvetanović i u novoj godini „novi“ Bora Đorđević, vojnik koji se, već, koliko mu vreme dozvoljava priprema za novu sezonu uz bodreći izliv sopstvenih osećanja:
„Doživotno ostajem u Partizanu!“