Posle osam kola ekipnog prvenstva Jugoslavije u boksu: Poslednji uspesi Partizana doprineli su da begunci budu dostignuti: još nas samo bod deli od Titograđana, dok su Svetozarevčani bolje plasirani samo zahvaljujući poen razlici. — Velike partije Milosava Popovića i Nešića u okršaju sa Prištincima. — Dragoljub Nikolić oštećen protiv Gašija. — Odlučujuća gostovanja u Prokuplju i Kragujevcu, kao i derbi sa Kablovima u Beogradu
Neporaženih više nema. Kablovi su poklekli u Nišu (12:8). Posle osme runde ekipnog prvenstva Jugoslavije u boksu nalazimo se na trećem mestu sa istim brojem bodova kao najopasniji pretedenti na titulu Svetozarevčani. Od trenutno vodeće Budućnosti deli nas jedan bod. Ali, već sledeći okršaji mogu da nam donesu još veću radost, jer Titograđani gostuju u Kragujevcu.
Sada sami odlučujemo o svojoj sudbini. U Prokuplju gostujemo 30. septembra, 7. oktobra borimo se u Kragujevcu, a nedelju dana kasnije domaćini smo Kablovima. Želja nam je da iz ova tri meča izborimo najmanje pet bodova, što bi nam gotovo sigurno donelo prvo mesto. Ako ne ostvarimo ovaj bilans to će značiti da naša mlada četa još nije stasala da posle čitave decenije vrati titulu u „crno-beli“ dom. Naravno, izuzimajući mogućnost da nas sudije u ovim presudnim borbama oštete…
Novu šansu da se borimo za sam vrh stekli smo uz pomoć Nišlija, ali i velikim zalaganjem naših takmičara. Zahvaljujući velikoj borbenosti i solidnoj fizičkoj pripremljenosti slavili smo na Stadionu JNA ubedljivu pobedu i protiv Radničkog iz Prištine — 13:7.
Milosav Popović ostavio je najbolji utisak. Protiv snažnog i upornog Smolovića nije se upuštao u tuču. Činio je što mu u stvari najviše leži — obigravao je oko protivnika i strogo kažnjavao svaku njegovu grešku.
Dušan Nešić imao je najozbiljnijeg rivala. Mladi Jovanović vrlo je neugodan protivnik. Solidan je tehničar, veoma hitar. Nešić je vrlo brzo uočio njegove najbolje osobine i nije mu dao ni okom da trepne. Slomio je njegov otpor paklenim tempom.
Fahrija Šekularac revanširao se neumornom Rašitiju za poraz u Prištini. No, nije u potpunosti zadovoljio. Rad njegovih ruku, naročito prednje, mora da bude mnogo sinhronizovaniji i češći. Neophodno je i da se više kreće po ringu.
Aleksandar Popović i Svetomir Belić nisu mogli da pokažu u kakvoj se formi nalaze. Belić je još na merenju dobio meč bez borbe, a Popović posle samo dva ozbiljna udarca.
Živko Damjanović i Slobodan Radojević izborili su po bod, ali nisu u potpunosti ispunili očekivanja. Damjanović sa malo više kondicije i koncentracije, a Radojević hrabrosti mogli su da savladaju protivnike.
Rezultat bi verovatno bio ubedljiviji da sudije nisu pogrešile u velter kategoriji. Borba između Dragoljuba Nikolića i Gašija bila je identična onome kada se neko goloruk ustremi na tenk. Iz pesnica nezadrživog Prištinca neprestano je bljuvala vatra. Ali, nikako da pogodi metu. Dragoljub je vešto eskivirao, nekoliko puta našao se čak iza protivnikovih leđa dok se ovaj bespomoćno koprcao u konopcima. Nažalost, arbitri su više cenili snagu od veštine.
Uoči odlučujućih mečeva arbitri nas ponovo zastrašuju lošim suđenjem. U meču Partizan — Radnički jedini izuzetak bio je Aleksandar Mihajlović. Delovao je na ringu i za bodovnim stolom profesorski. Kada bi svi arbitri ovako delili pravdu ne bismo morali ni da pomišljamo da ćemo biti poraženi tamo gde smo zaista bolji.