IZ MOG ALBUMA
Ako neko već zarana počinje da daje takve dokaze svoje obdarenosti kao što je to već činio junior Laza Radović, igrač titogradske Budućnost, onda je sasvim logično što ga je put njegovog razvoja vukao prema Beogradu, odnosno Partizanu.
Tek u moćnom klubu, u uslovima ozbiljnog rada i velike konkurencije, Laza Radović zaokružuje svoju igračku ličnost. Bio je odličan igrač „crno-belih“ i član olimpijske reprezentacije Jugoslavije na Igrama u Tokiju, 1964.
Radović je igrao halfa i polutku i bio je podjednako dobar. Imao finu tehniku, veliki radijus kretanja, odličnu skočnost, sjajan šut i veliko razumevanje za strategiju igre. Pripadao je onom malom broju igrača koji zanemaruju taštinu, lično isticanje, već su potpuno predati kolektivu i igraju za uspeh tima, a ne za lični trijumf. Njemu je uvek bilo važnije da Partizan pobedi, pa makar on i slabo igrao, nego da bude obrnuto.
Sa Partizanom je doživeo i one velike dane trijumfa mada je tri puta uzastopno osvajana titula šampiona. Bio je uvek cenjen i van terena, jer je bio inteligentan, odmeren, druželjubiv i krajnje disciplinovan. Sa njima nikada nije bilo problema. Naprotiv, bilo je zadovoljstvo sarađivati sa takvim čovekom i igračem punim vrlina.
Otišao je iz Partizana pre nego što je njegova generacija osvojila i četvrtu krunu (1964—65) mada je u jesenjem delu tome doprineo u punom obolu i igrački i moralno u danima krize.
U Holandiji je uvećao ugled Partizana i jugoslovenskog fudbala. Igrao je uspešno nekoliko godina. Sada radi kao pravnik u Beogradu i fudbalom se bavi samo toliko što navija za Partizan i sa rastojanja prati njegove brige i deli trenutke radosti.
U galeriji likova Partizana Laza Radović ima izuzetno mesto!