U istoriji košarkaške igre počasno mesto zauzima 1891. godina jer je tada Kanađanin dr Džejms Nejsmit, instruktor na visokoj školi u Springfildu u državi Masačusets (SAD), spojivši pravila više drugih igara — „pronašao“ košarku. Ni sam tvorac nije mogao predvideti ono što se za par godina dogodilo. Košarka je srušila granice zemlje u kojoj je ponikla i veoma brzo osvojila skoro čitav svet. Zahvaljujući pre svega svojoj dinamici, lepoti i obilju drugih uzbudljivih elemenata, ova igra je u našoj zemlji osvojila hiljade mladih ljudi. Ovog puta smo želeli da vam predstavimo jednog iz mlađe garde zaljubljenika u košarku. Reč je o Dušku Kerkezu, jednom od nosilaca igre Partizana.
Ako bismo želeli opisati ovog momka u nekoliko reči napisali bismo sledeće: visok i vitak, lepih crta lica, smiren, povučen i iznad svega marljiv.
Nekad…
Jedinac u roditelja, Duško Kerkez je rođen 1952. godine u Vršcu. Tu je živeo i učio uz jednu veliku ljubav — sport. Bio je svestran sportista. Uglavnom zahvaljujući svojim vrsnim fizičkim predispozicijama. Igrao je fudbal sa drugovima iz ulice, pa bi još u ranim danima neretko demonstrirao da bi mogao biti i dobar atletičar.
„Opredelio sam se baš za košarku“, kaže Kerkez, „zahvaljujući činjenici da sam stanovao odmah pokraj košarkaškog terena. Sa ostalim dečacima zaljubljenim u košarku odlazio sam na teren provodivši na njemu sate i sate savlađujući osnovne elemente košarkaške igre. To je bilo 1968. godine i nekako baš tada sam zaigrao za prvi tim „Briksola“ iz Vršca, člana Srpske lige. Tako je sve počelo, da bi u daljem toku imalo jedan postepen razvoj i nadgradnju.“
U rekordnom vremenskom roku, Kerkez je postao najbolji igrač ekipe, što nije moglo promaći iskusnom oku našeg najboljeg trenera. Ranko Žeravica je uočio bogatstvo igračkih kvaliteta vršačkog koš-getera i pozvao ga da pređe u redove „crno-belih“. U oktobru 1971. godine bez pompe, afera i preteranog publiciteta, Kerkez je postao član Partizana.
„Taj prelazak sam shvatio“, ističe Kerkez, „kao šansu da učim, da igram i da se usavršavam. Upisao sam se na Pravni fakultet, davao ispite i uporedo obilato trenirao. Morao sam mnogo da radim da bih nadoknadio sve ono što sam propustio da savladam u košarci. Jer, u Vršcu se radilo malo stihijski, tako da sam po dolasku u Beograd morao da startujem maltene od nule. Za sve ono što sam dosad postigao u košarci, a i za sve ono što ću, nadam se, postići, zahvalan sam svom treneru Žeravici.“
Duško Kerkez je odigrao dve sezone u Partizanu sa promenjivom srećom — nešto zahvaljujući povredama, nešto i tremi, koja ga je u prvo vreme pratila. Kad se svemu ovome doda i činjenica da je bio odvojen od Vršca i porodice, lako je shvatiti dosadašnje oscilacije u igri ovog momka.
… i sad
Tako je bilo nekad, a kako je danas?
Kerkez sada stanuje zajedno sa klupskim drugom i prijateljem Draženom Dalipagićem na Julinom Brdu. Potpuno se uklopio u tim i tokove novog rada i života. Trenira naporno dva puta dnevno i sprema se da u januaru položi još neki ispit na fakultetu.
„Igram sve bolje i sigurnije“, naglašava Duško. „Treme — koja me je pratila više nema. Pred početak sezone sam imao jednu povredu, sada je i to prošlost. Moram da kažem da sam po dolasku u Partizan bio izvanredno primljen od svih igrača. To su divni drugovi. Naša snaga upravo leži u tome što smo svi mladi ljudi, koji pre svega delujemo kao jedna kompaktna celina.“
Neusiljeni razgovor teče kontinuirano. Duško govori i sve obrazlaže smireno, bez suvišnih gestova i uzbuđenja. Realno posmatra stvari i logički rasuđuje. U jednom trenutku će nam reći da je relativno kasno počeo da igra košarku, da mu je žao što nije igrao u nekoj juniorskoj selekciji, naglašavajući, uz blagi osmeh, da iz sadašnje ekipe Partizana samo Popović i on nisu nastupali za neku od jugoslovenskih selekcija. Dodaće sa mladalačkim žarom da bi bio najsrećniji koda bi ova generacija ostvarila ono što ostalim nije polazilo za rukom tokom proteklih 28 godina — da bude šampion.
„Idemo na prvo mesto. Ova pauza nam je pomogla da konsolidujemo ekipu, da podignemo nivo forme. Šteta što sa nama ovih dvadesetak dana nisu bili i ‘Amerikanci’ Dalipagić, Kićanović i Todorić.“