IZ MOG ALBUMA
Pedesetih godina na utakmici Engleska — Jugoslavija bek naše reprezentacije, Ratko Čolić, inače igrač prve generacije Partizana zaustavio je jedan napad protivnika visoko ispruženom rukom. U to vreme taj gest na Vembliju izazvao je pravi šok među gledaocima i buru negodovanja. Za naše mlađane čitaoce treba reći da je to bilo vreme superiornosti engleskog fudbala nad onim sa kontinenta, kada je fer plej zaista postojao, a on je danas na Ostrvu zaboravljen.
Čolić koji je inače bio inkarnacija čestitosti i viteštva na terenu bio je poražen osudom publike i istinski je patio što je Englezima pokazao svoje lažno lice.
Ratko Čolić je igrao fudbal tehnikom, brzinom, okretnošću i, iznad svega, korektnošću. Nije bio „mlak“ igrač, već vrlo temperamentan, čak oštar ali nikada nije ni pomislio da udari protivnika. Fudbal je shvatao kao igru veštine, umeća, spretnosti i bio je protiv svake brutalnosti.
Uostalom, i danas kada je na sredini između pete i šeste decenije života Ratko je još vitalan, laka koraka i na svakoj utakmici veterana je jedan od najboljih igrača. Istina, prisutan je njegov hendikep: kratkovidost, ali se i sada vidi da je to bio bek plemenita soja, igrač koji ništa nije rešavao snagom.
Kao igrač Čolić je u protivniku uvek video sportskog rivala, stvarao ja odnose prijateljstva i zato ga se i danas sva krila sećaju sa poštovanjem i zbog njegove blagosti i korektnosti izdvajaju ga od svih ostalih iz njegove generacije.
Čolić je danas penzionisani potpukovnik. Ostao je neraskidivim nitima vezan za Partizan, dolazi svakodnevno na stadion JNA, prati sva zbivanja, ne voli nemire i želi da Partizan uvek ide napred.