Komentar utakmice Partizan — Sarajevo 4:0 (2:0): „Crno-beli“ oduševili gledaoce igrom, entuzijazmom i efikasnošću. — Bjeković, Bora Đorđević i Golac nadvisili ostale igrače među kojima nije bilo slabog pojedinca
Ako se po jutru dan poznaje onda bi pristalice Partizana mogli da očekuju vedro i sunčano proleće. To što su prikazali momci u crno-belim dresovima odavno nije viđeno na našim terenima. Ne sećamo se kada je ekipa Partizana igrala sa takvim zanosom, fanatizmom, željom da se protivnik pobedi kao na utakmici sa Sarajevom.
Taj borilački duh, tako jasno izražen, bio je samo potka za onu nadgradnju koja je manifestovala kroz harmoničnu, kreativnu i krajnje kolektivnu igru. Partizan nije ovu utakmicu dobio samo srcem, već i znanjem. Bio je to organizovan tim sa jasno postavljenom koncepcijom. Ono što je posebno značajno to je da je plan igre dozvoljavao slobodno dejstvovanje svakog pojedinca, uz punu odgovornost.
Ritam oduševljenja i veština kojim su se odlikovali fudbaleri Mirka Damjanovića ukresali su divljenje u očima gledalaca, pa je Miljan Miljanić posle utakmice izjavio: „Već godinama nisam video ovakvu igru Partizana. To je bio pravi izraz modernog fudbala. Vidi se da su se momci oslobodili grča i tek sad mogu da pokažu svoju punu vrednost. To je prijatno saznanje za jugoslovenski fudbal i reprezentaciju, jer bez rivalstva, klupskog i pojedinačnog, nema progresa“.
Ovo nije bila kurtoazna izjava diplomatskog Miljanića, već iskreno oduševljenje koje je kao stručnjak i selektor preneo ljudima iz rukovodstva Partizana.
Ovakva igra Bjekovićeve čete zahteva i određenu opreznost, jer je u pitanju protivnik devalvirane vrednosti. Ovim ne mislimo da umanjimo vrednost naše pobede ali je činjenica da ovakav tim Sarajeva ne bi bio dostojan rival i jednom Partizanu u nekom manje blistavom izdanju od ovog kakav je bio u nedelju. Ali, setimo se kako su „crno-beli“ u ne tako davnoj prošlosti znali da igraju i protiv timova autsajderske vrednosti.
Ova igra Partizana je istovremeno i velika obaveza sa same igrače. Još jednom smo se osvedočili kakav veliki potencijal leži u tim momcima, čak i kada u ekipi ne igraju Bošković, Vukotić, Budišić ili Đorđić.
Srednji red i napadačka linija „crno-belih“ funkcionisale su besprekorno i vrlo sinhronizovano. Neka mala komotnost u odbrani stvarala je određene pukotine, pa je u dva maha golman Milić bio doveden u mat-poziciju ali je izvanredno reagovao. To je ozbiljno upozorenje za taj deo tima.
Kao što je bilo teško nakon frankfurtske utakmice nijansirati igru pojedinaca posle sjajne igre i fantastične borbenosti tako nije ništa lakše meriti doprinose Partizanovih igrača za ovu ubedljivu pobedu prilikom otvaranja prolećne sezone. Pa ipak, treba izdvojiti efikasnog i vrlo preduzimljivog Nenada Bjekovića, koji je bio silovit u akcijama i nemilostiv kada ih je trebalo završavati. Njemu uz bok stoje nadahnuti Bora Đorđević, majstor velikih poteza i Ivica Golac, bek jusufijevskog potencijala. Dakako, i svi ostali momci koji su u nedelju igrali zaslužuju najviše ocene. Prijatno osveženje su bili poletarci: A. Todorović, Cvetanović i Radojković. To je ugodno saznanje uoči jedne tako naporne sezone kada će se utakmice igrati sreda — nedelja, jer visok plasman može da omogući i veliki fond igrača podjednake ili približne vrednosti.
Ponosni smo na jednu divnu igru i lep rezultat, pa se sada okrećemo prema Zrenjaninu, utakmici koju će uz pomoć malog ekrana videti veliki auditorijum. To je pojačana obaveza za pobednika.