Tek posle novog trijumfa nad „crveno-belima“ treba uzdisati zbog propuštenih šansi košarkaša Partizana u ovom šampionatu
Naši košarkaši ove sezone igraju u veoma promenjivoj formi. Čas zablistaju i pruže igru koje se ne bi postidele ni najrenomiranije svetske ekipe, a odmah zatim izgube od nekog prosečnog tima. U prvom kolu prvenstva izgubili su usred Beograda od Industromontaže, da bi posle bacili na pleća Jugoplastiku i Crvenu zvezdu, pa opet pretrpeli nekoliko neočekivanih poraza.
Po svemu sudeći za ovakve igre postoji jedan jedini razlog: neiskustvo. Uglavnom su sve to mladi igrači, koji iza sebe nemaju mnogo ligaških borbi. Takođe, staro je pravilo da novajlije, ma kakve kvalitete posedovali, ne mogu brzo da se uklope u novu sredinu. Izuzetak ne predstavlja ni Dragan Kićanović. Iako poseduje vanserijske kvalitete, sasvim drugi način treninga i igre, učinilo je svoje. Tek u poslednjih nekoliko mečeva ovaj mladić je pokazao da je jedan od najvećih talenata naše košarke.
Za sve privržene crno — belim bojama pobeda nad večitim rivalom i komšijom sa Kalemegdana došla je kao pravi melem. Ne pamti se da je neka ekipa u jednom prvenstvu oba puta trijumfovala protiv Crvene zvezde. Ovim podatkom, uspeh naših košarkaša dobija još više u težini. Na koji način su naši ljubimci stigli do pobede?
Bez diskusije, glavni strateg Ranko Žeravica jedan je od najzaslužnijih. Mudrim i pravovremenim izmenama, izvanrednim taktičkim savetima, učinio je da njegove košarkaše ne poljulja ni prednost protivnika od pet — šest poena. Kada se tim, prema Žeravičinim rečima, sasvim prilagodio igri velikog protivnika, pola posla je bilo obavljeno. Ostalo je bila stvar tehnike.
Snajperi Dalipagić i Kićanović posebno su poglavlje naročito mladi Čačanin. U početku, dok još nije išlo sve kako treba, Kićanović je sam održavao minimalnu razliku u korist Zvezde i nikako nije dozvoljavao da se protivnik „odlepi“. Nikako nije za potcenjivanje i učinak ostalih, naročito Farčića, Latifića i Zečevića. Ovakva igra može sve da nas raduje, pošto predstoje dva teška okršaja protiv Jugoplastike u Kupu koji nosi ime najboljeg jugoslovenskog, a možda i svetskog, strelca svih vremena — Radivoja Koraća.
Ranko Žeravica smatra da rezultat prvog meča nije toliko važan:
„Čudno ali istinito! Moja ekipa igra u gostima bolje nego u Beogradu. Ovo može samo da me raduje, pošto stavlja u drugi plan rezultat iz Beograda. Što se propusti u Palati sportova biće nadoknađeno na Gripama. I Splićani i mi tražimo u Kupu Koraća utehu za prvenstvo. Verujem da ćemo zaigrati u finalu ovog takmičenja, a nije nemoguće da osvojimo veliki trofej.“
Kada se svi rezultati do današnjeg dana svedu, ipak, ova sezona se može oceniti kao uspešna. A sledeće, svi obećavaju prvu titulu prvaka Jugoslavije.