Vaterpolisti Partizana na početku novog pobedonosnog pohoda: U prošloj sezoni „crno-beli“ su osvojili sve trofeje na domaćoj sceni, a nedostajao im je samo Kup šampiona. — Ove godine jurišaju na pun pogodak
Da li će vaterpolisti Partizana i u novoj sezoni postići pun pogodak kao u prošloj kada su zaredom osvojili prvenstvo Jugoslavije, Kup Jugoslavije i „Trofej Solaris“, pitanje je koje trenutno izaziva najviše pažnje svih poklonika višestrukog prvaka Jugoslavije. Partizan je, čini se, na dobrom putu da i predstojećoj sezoni potvrdi apsolutni primat u našem vaterpolu, a ujedno potraži i potrebnu satisfakciju na internacionalnoj sceni, gde je u protekloj deceniji čak četiri puta poneo naziv najbolje klupske ekipe Starog kontinenta.
Vlaho Orlić, prvi čovek Partizana i može se slobodno reći najzaslužniji za podvige koje je ekipa „crno-belih“ poslednjih godina beležila na plivalištima u zemlji i inostranstvu, najpogodnija je ličnost za razgovor na temu Partizan danas i sutra.
ORLIĆ: U novim društvenim kretanjima kod nas sigurno da i sport mora naći pravo mesto, ono koje će mu omogućiti da i dalje egzistira, tako da bi i na domaćim, a i inostranim arenama donosio željene rezultate. U tom kontekstu mi gledamo i pozicije našeg vaterpolo kluba koji je već godinama opterećen parolom da je najbolji da mora pobeđivati, da mora donositi samo medalje…
„Protekla sezona bez sumnje bila će jedna od najuspešnijih za vaterpoliste Partizana. Ako izuzmemo relativan neuspeh u Kupu šampiona (treće mesto na finalnom turniru u Moskvi) vaš klub je osvojio praktično sve trofeje za turnirima kada je igrao. Kako ocenjujete šanse da u novoj sezona ponovite taj uspeh iz 1973?“
ORLIĆ: Bez sumnje da je protekla sezona kako bi se reklo, bila zlatna godina vaterpolista Partizan. Tokom čitave godine Partizan je doživeo samo dva poraza (oba puta u finalu Kupa šampiona). Na domaćoj sceni samo je dva puta prepustio protivnicima po bod igrajući nerešeno sa dubrovačkim Jugom i večitim rivalom iz Zagreba. To je impozantan bilans koji pokazuje da „crno-beli“ zaista nemaju dostojnog rivala na domaćim plivalištima a sa malo više sreće mogli smo postići i apsolutni pogodak trijumfom u Kupu šampiona. „Posledica“ ovih rezultata sigurno je dalekosežno planiranje sa ekipom, trening koji je skoro u potpunosti ostvaren, blagovremeno izvršena smena generacija i konačno, veliki izbor igrača za sedmoricu najboljih. Partizan je danas veliki klub u čijem radu improvizaciji skoro da nema mesta. Sve je tačno isplanirano, svako zna svoj zadatak i normalno rezultati ne mogu izostati. U novu godinu, tačnije rečeno novu sezonu, ulazimo sa velikim ambicijama. Naš cilj je da ovog puta osvojimo sve moguće titule kako na domaćem tako i na inostranom terenu. Početak obećava da će se naše želje ispuniti. U takmičenju za Kup Jugoslavije relativno lako smo prebrodili sve prepreke i nalazimo se u finalu. Krajem ovog meseca na finalnom turniru, najverovatnije u Beogradu, pokušaćemo da osvojimo prvi trofej. Ubeđen sam i to ne govorim bez razloga, da samo čudo može da nas spreči da ne osvojimo Kup Jugoslavije.
P. VESNIK: Teško je poverovati, iako vi kažete da je u ekipi sve u najboljem redu. Čini se da jedan ovakav kolektiv normalno sa sobom nosi i niz teškoća koje sputavaju da se u datom trenutno ostvare planirani rezultati.
ORLIĆ: To je tačno, ali pitanja koja traže hitna rešenja mi rešavamo parcijalno, tako da to samo delimično utiče na rad potreban da bi se tim doveo u adekvatnu formu sa kojom može sa pravom da juriša na pobede. Konkretno. Partizan ima problema kada su u pitanju briga o igračima, njihovo zaposlenje ili odsustvo sa radnog mesta i, konačno, isplata hranarina. Svi ovi problemi na prvi pogled čine se kao jedna nepremostiva prepreka, ali moram da kažem da velikim razumevanjem igrača dobar deo problema saniramo odmah čim se pojave. Tako, recimo, ako kažem da naši vaterpolisti nisu već mesecima primila hranarinu, ali ipak vredno izvršavaju sve postavljene zadatke, onda je jasno da se radi o velikoj ljubavi prema klubu koji za sobom ima veličanstvene uspehe i slavnu tradiciju. Naravno, ponekad se plašim da će to strpljenje igrača nestati, ali ipak za sada sve je u redu.
P. VESNIK: Da li ovi problemi utiču da se ekipa maksimalno spremi?
ORLIĆ: Sigurno. Pre svega mi imamo nekolicinu vaterpolista (Marković, Perišić, Sandić itd.) koji zbog nemogućnosti da stalno odsustvuju sa radnih mesta trenutno nisu u onoj potrebnoj formi, tačnije rečeno ne pružaju maksimum, ali ipak, to se mnogo ne oseća u timu, jer ostatak igrača čini se nadoknađuje ovaj manjak. Svakako da ukoliko Partizan želi samo pobede, ovaj nedostatak mora se potpuno eliminisati jer, za najveće podvige potrebna je najbolja forma svakog pojedinca.
P. VESNIK: Vi ste ujedno prvi čovek reprezentacije, pa vam nije teško da ocenite formu vaterpolista iz vašeg kluba koji su kandidati za nacionalni tim.
ORLIĆ: Posle uspeha na Svetskom šampionatu u Beogradu i osvajanje bronzane medalje, jugoslovenskom reprezentativnom vaterpolu predstoji novo iskušenje u ovogodišnjoj sezoni. To je šampionat Evrope u Beču, gde „plavi“ moraju ponovo da potvrde kako je minhenska slabost prebrođena i kako Jugoslavija u vaterpolu ponovo predstavlja velesilu. Partizan čini „kostur“ nacionalnog tima, a kako ja vodim brigu od „crno-belima“, nije mi teško da uskladim potrebe nacionalnog tima u Partizanu. Protekli četvrtfinalni i polufinalni turniri Kupa Jugoslavije jasno su pokazali kako su Antunović i Rudić već dostigli reprezentativnu formu. Marković, Belamarić i Perišić iz opravdanih razloga su delimično nespremni. Dok je Manojlović takođe pokazao kako još uvek nije postigao prošlogodišnju formu. Jedini koji je razočarao je Stamenić. Njegov učinak u igri sigurno nije adekvatan kvalitetu koji poseduje. I ukoliko ne popravi svoju formu, verujem da neće moći da brani boje Jugoslavije. S druge strane iznenadio je Uroš Marović koji je posle Minhena otpao iz nacionalnog tima, ali je vrednim radom sada potvrdio kako mu je mesto među najboljima.
P. VESNIK: Vratimo se ponovo Partizanu. Nekolicina vaterpolista je u zenitu. Da li pripremate njihove zamene?
ORLIĆ: Ranije sam rekao da mi u „crno-belom“ taboru vodimo brigu o svemu, a tako i o nužnoj smeni generacija. Već sada jedna grupa mladih vaterpolista najozbiljnije konkuriše za mesto u prvoj selekciji. To su pre svih Avramović, Bratuša, Aleksić i Vuković. To su mladi igrači koje mi povremeno već sad „bacamo“ u vatru i koji će sigurno u datom trenutku moći da zamene prekaljene asove.