ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Milan Vukelić:
- Rođen: 2. 1 1936. godine
- Igrao: 1953—1967.
- U klubu: Vojvodina i Partizan
- Na mestu: centarfora i halfa
- Reprezentativac: 3 puta
- Zanimanje: fudbalski trener
Došao je Fudbalski klub Partizan kao veoma mlad, ali već vrlo darovit i renomiran igrač, koji je bljesnuo iznenada, gotovo — prekonoć. Bilo je to u godinama 1954-55, kada je novosadska Vojvodina doživljavala svoje zlatno doba s Boškovom, Rajkovom, Krstićem II i Tozom Veselinovićem. Tim „fudbalskih pesnika“, kako su nazivali tu generaciju novosadskih „crveno-belih“, igrao je izuzetno spektakularno, lepo za oko, dopadljivo. Zbog svoje tehnički prefinjene igre smatram je najboljim protagonistom jugoslovenskog fudbala tog trenutka, pa je, logično, privlačio mase ljubitelja fudbala na sve stadione širom zemlje. Ipak, to preterano „umiranje u lepoti“ bilo je istovremeno i ozbiljan minus Novosađana, jer je otupljivao njihovu oštricu u završnici. Tim je bio stalno u konkurenciji za titulu, ali mu je zbog nedopustive neefikasnosti ona redovno iskliznula i poslednjim metrima trke. Prosto se nametala potreba za jednim probojnim, pravolinijskim igračem, koji bi direktnije i modernije atakovao na gol i realizovao napore ekipe. Pojavio se iznenada u liku tada 18-godišnjeg Milana Vukelića. Nepoznat široj javnosti u roku od ciglo nekoliko meseci on se nametnuo čak i državnim selektorima! A kada je u Srednjoevropskom kupu formalno pokopao bečkog Rapida svojim topovskim projektilima, stručnjaci su unisono uzviknuli: „Konačno, rođen je centarfor! Nezadrživi tenk, poput Trevorda Forda, kakav je našem fudbalu dugo nedostajao!“
I dok su Novosađani pravili velike planove s mladim Vukelićem, neočekivano momak se obreo u dresu Partizana, o kome je maštao još od malih nogu. Prihvaćen u „crno-belom“ klubu, kao da je u njemu rođen, ovaj ozbiljni, nadasve disciplinovan i pošten mladić, branio je uspešno „crno-bele“ boje više od jedne decenije. Trevord Ford istina nije postao (u njegovom razvoju u ulozi najisturenijeg napadača došlo je do izvesne stagnacije), ali se razvio vremenom u jednog od najzahvalnijih ol-raund igrača koji su tokom minule tri decenije nosili, „crno beli“ dres!
Atletski građen, visok, korpulentan i snažan, uz to brz, borben i radan, s topovskim udarcem obema nogama, izvanrednim odrazom i sjajnom igrom glavom. Vukelić je s podjednakim uspehom igrao na mestu vođe navale, polutke, halfa pa i krila. S obzirom na svoje velike mogućnosti, s istim uspehom je mogao verovatno, da obavlja i ulogu centarhalfa i beka, pa ga zato s pravom smatraju najsvestranijim fudbalerom koga je Partizan imao pored Branka Zebeca!
Iako generacijski nije pripadao legendarnim partizanovim „bebama“, rame uz rame s njima prošao je najslavnijim poprištima Partizanovog novog zlatnog doba, u godinama između 1960. i 1965. Učestvovao je u većini mečeva „šampionatskog het trika“, u sezonama 1960-61, 1961-62. i 1962-63, kada su „crno beli“ fudbaleri osvojili tri puta uzastopno titulu državnog prvaka. Direktno i indirektno doprineo je mnogo i najvećem uspehu u istoriji kluba — proboju u Finale Kupa evropskih šampiona (1965. godine)! Izuzetno veran Partizanu, ostao je u njemu i po završetku karijere aktivnog fudbalera. Danas je član stručnog štaba i učitelj „crno belih“ fudbalskih nada na koje prenosi svoje neiscrpno iskustvo.