ONI SU BRANILI DRŽAVNE BOJE
Milutin Šoškić:
- Rođen: 1938. godine
- Igrao: od 1952. do 1970.
- U klubu: Partizan i Keln
- Na mestu: golmana
- Reprezentativac: 48 puta
- Zanimanje: profesionalni trener
Prvi iz one veličanstvene generacije Partizanovih „beba“ koji se probio na veliku scenu bio je njen vratar Milutin Šoškić — Šole. Još 1956. godine, u onom nezaboravnom meču s madridskim Realom, stao je između stativa „crno-bele“ čete i tokom svih 90 minuta ostao je nepobeđen od jednog Distefana, Rijala, Henta i ostalih ne manje slavnih asova tada najbolje klupske ekipe sveta! Zar nije to već na prvom koraku bila ozbiljna potvrda izuzetnog talenta i vrednosti ovog 18-godišnjeg dečaka?!
No, to je bio tek početak. Tokom naredne decenije (1956. — 1966.) „Šoletova“ zvezda je rasla neprekidnom uzlaznom putanjom. Sazrevao je iz godine u godinu, razvio se u vratara izvanrednih kvaliteta i dosegao je najvišu internacionalnu klasu i priznanja. Deset godina je bio standardni, nezamenjivi golman prve ekipe Partizana u epohi njenih najvećih rezultatskih dostignuća. S njim na hartiji Partizan je ostvario jugoslovenski rekord — šampionatski het-trik (trostruko uzastopno osvajanje titule državnog prvaka) i vinuo se do finala Kupa evropskih šampiona!
Ali to nije bio jedini u bogatoj riznici „Šoletovih“ rekorda. Sa 48 igara u nacionalnom dresu Jugoslavije bio je: rekorder reprezentativac među vratarima koji su tokom minule tri decenije regrutovani iz „crno-belog“ kluba. U tom pogledu zaostajao je samo za velikim Vladimirom Bearom (60 igara u državnom timu), pa ga zato s pravom uvršćuju među dvojicu najvećih vratara koje je posleratni jugoslovenski fudbal imao! Konačno, doživeo je i najveću čast, podvig koji nije pošao za rukom ni slavnom Beari: 23. oktobra 1963. godine, pred prepunim Vembli-stadionom, čuvao je kapiju ekipe sveta u nezaboravnom meču s Engleskom. Alternirao je u drugom poluvremenu Lava Jašina, a saborci su mu bili još i Đalma Santos, Šnelinger, Di Stefano, Puškaš, Kopa, Euzebio i ostale legende svetskog fudbala!
Visok, atletski građen, mada ne i korpulentan, „Šole“ je bio obdaren svim atletskim i tehničkim svojstvima koje je morao da poseduje savremen golman. Zato je bio podjednako dobar na liniji gola kao i u intervencijama izvan njega. Ipak, njegove naglašene odlike su bili urođeni instinkt, sjajan odraz i refleks, požrtvovanje i uporan rad. Ako se tome doda izvanredna samodisciplina, uredan lični život, asketizam i neobično visoka sportska kultura i svest, onda je tim sve rečeno o prototipu idealnog golmana kakav se retko rađa!
Posle finalnog meča Kupa šampiona, u Brislu, protiv madridskog Reala, zajedno sa zlatnom generacijom Partizanovih „beba“, koja se rasula po renomiranim evropskim klubovima, otišao je i Šoškić u Zapadnu Nemačku. Stao je na kapiju „Kelna“ i bio je jedan od stubova tima sve do fatalne povrede — loma noge. Uporan, kao i u mladosti, uspeo je da sanira povredu i da se ponovo vrati među stative. Ipak, igrački vek mu je bio zapečaćen. Tiho, bez pompe — baš kao što je njemu svojstveno — povukao se sa aktivnog borilačkog polja. Ali se nije predao, niti je napustio fudbal. Posvetio se trenerskom pozivu i danas sa uspehom vodi prvoligašku ekipu OFK Beograda.