Gde su, šta rade nekadašnji asovi
Zoran Petrović prefinjeni i maštoviti tehničar napustio je odbojku, ali je iza sebe ostavio duboku brazdu.
Postoje ljudi koji su deo života posvetili sportu. Jedan od takvih je dojučerašnji reprezentativac, član našeg odbojkaškog kluba, Zoran Petrović.
Bio je priznati fudbalski talenat i ime koje se naglo probijalo na hokejaškoj sceni, ali zbog nesrećne povrede noge odlučio je da se bavi nekim mirnijim sportom. Izabrao je odbojku. Deset godina, u periodu od 1958—1968, nije propustio ni jedan meč reprezentacije i sa 136 nastupa bio rekorder te decenije. Stiče se utisak da bi Zoran i u bilo kojem drugom sportu postigao visok domet, jer sport izvire duboko iz njegove unutrašnjosti, čak iz same krvi, jer bez njega ne može da živi.
„Zaigrao sam odbojku još 1952. godine, kao četrnaestogodišnji momčić u beogradskom klubu ‘Zanatlija’. Nekoliko godina kasnije branio sam boje omladinskog kluba ‘Jugoslavija’, koji je od 1957—1961. god. dominirao našom odbojkom. Godinu dana kasnije dolazi do fuzioniranja ‘Jugoslavije’ i Partizana. U Partizanu moja je generacija dva puta osvajala titulu prvaka, a tri puta nosilac Kupa Jugoslavije“.
Prošla decenija bila je veoma uspešna za Zorana Petrovića. Uz njegovo ime četiri puta zaredom pripisivan je naziv najboljeg odbojkaša Jugoslavije da bi na svetskom prvenstvu u Moskvi bio proglašen za drugog „dizača“ na svetu, odmah uz rame čuvenog Paulusa, kada je vaša reprezentacija zauzela u jakoj konkurenciji sedmo mesto izmeću dvadesetak drugih.
„Bila je to izuzetno nadarena i talentovana generacija naših reprezentativaca“, seća se Zoran. „Igrao sam sa Živkovićem, Kosom, Bulatovićem, Pališaškim, Jankovićem. Bili smo najmlađi i svetski stručnjaci proricali su nam veliku i uspešnu budućnost. Ali šta je vredelo što nam je igrački kadar odličan, kad je u OSJ došlo do potpunog promašaja u radu.
„Danas situacija nije ništa bolja“, nastavlja naš sagovornik. „U godini smo svetskog prvenstva, a za osamnaest meseci očekuje nas posao domaćina na evropskom prvenstvu u Beogradu, a vrlo malo se radni. Odbojka svuda u svetu velikim radom iz dana u dan dobija na kvalitetu. Nekad naši „laki zalogaji“ Italijani, Holanđani, Belgijanci postali su protivnici s kojima Jugosloveni veoma teško izlaze na kraj. Mi stagniramo, čak imam osećaj da kvalitet opala, jer se veoma malo i slabo radi. Nisu rešena pitanja rukovodstva reprezentacije, u kojem dolazi veoma često do sukoba i neslaganja selektora. Oni koji vode odbojkaški sport nisu dovoljno spremni da se suoče sa problemima“.
Po mišljenju našeg sagovornika odbojkaški sport je mnogo izgubio prelaskom u dvorane.
„Veću posetu i popularnost odbojka je imala kada se igrala na otvorenim terenima. Danas, konkretno u Beogradu, kad se održava istovremeno niz sportskih priredbi, ljubitelji sporta radije odlaze na košarku i rukomet. Baš ova dva sporta trebala bi da ukažu ljudima iz OSJ da se preko reprezentacije i njenih uspeha dobija na popularnosti“ rekao je Petrović.
Partizan juče…
Zoran je od 1965. god. novinar zagrebačkih „Sportskih novosti“ i sticajem okolnosti, jer prati zbivanja u odbojci, upoznat je sa svim kretanjima u njoj. Mi smo u daljem razgovoru promenili temu i vratili se Partizanu i njegovim odbojkašima. Evo nekih razmišljanja prekaljenog asa.
„Često sam u blizini mojih drugova. Pratim njihov rad kao član uprave kluba, i moji utisci, kada je reč o prošloj godini, izvanredni su. Partizan je lane ubedljivo i veoma sigurno osvojio titulu. Odličan rad na treninzima urodio je plodom. Jedan od najjačih aduta današnje generacije je kompaktnost tima, studiozan rad i već tradicionalno veliko drugarstvo među igračima.“
… I danas
Danas Partizan ne deluje sigurno. Izgubio je dva puta bitke sa najvećim rivalom Crvenom zvezdom, jedanput u Kupu a drugi put u prvenstvu.
„Partizan nije bio pripremljen kao prošle godine. Ne treba se mnogo mučiti da bi se otkrili uzroci tome. Oni su finansijske prirode. Zbog nedostatka novca ukinut je jedan trening što se veoma brzo odrazilo na kvalitet igre. Istovremeno naš najveći konkurent Crvena zvezda trenirala je u izvanrednim uslovima uselivši se u vlastitu salu i to je bila njena velika prednost. Ali „crveno-beli“ su se suviše rano videli na počasnom mestu izgubivši iz vida da je do kraja prvenstva ostalo da se odigra 13 kola i već su na prvom od tri izuzetno jaka gostovanja ostavili bodove.
„U ovim trenucima moji drugovi imaju psihičku prednost nad najvećim rivalom i u njoj leži njihova velika šansa da odbrane prošlogodišnju titulu.
„Ova generacija odbojkaša može da pruži još mnogo, ali njena bolna tačka i rak rana celokupne naše odbojke je u pomanjkanju kvalitetnih „dizača“-tehničara. U Partizanu na tom mestu igraju Golijan i Balandžić, obojica samo priučeni za takvu igru“.
Bilo je veoma ugodno voditi razgovor sa sagovornikom koji tako dobro poznaje sport. Zoran Petrović dao je mnogo Partizanu i jugoslovenskoj odbojci, kao novinar doprinosi njegovoj popularizaciji i o tome se najbolje zna u Partizanu i SOFK-i grada.
Da li je za odlazak ovog vrsnog sportiste bio dovoljan izvanredni oproštajni turnir 1971. god. odnosno zašto još uvek nije izvršeno obećanje da mu se dodeli stan koji već godinama čeka. Zadužio nas je zadužuje nas još uvek i to pitanje mora što pre biti rešeno.