Izvanredne borbe četvorice Partizanovih boksera na reviju u čast oslobođenja Beograda
Velika međunarodna revija u čast tridesetogodišnjice oslobođenja Beograda bila je obeležena učešćem četvorice Partizanovih musketara. Milosav Popović savladao je Rumuna Konstantineskua, a mladi Živković Bugarina Angelova. Jovan Nikolić je poražen u duelu protiv Rumuna Kulinaka, a Svetomir Belić položio je oružje pred sjajnim sovjetskim predstavnikom Tairovim.
Iz ove telegrafske i suve prezentacije rezultata reklo bi se da su momci u „crno-belim“ dresovima ostvarili polovičan uspeh. Prema onom što se dešavalo u ringu velelepne Palate sportova „Pionir“ slobodno se može tvrditi da su jedini osvetlali obraz jugoslovenskom pesničenju. Ali, pođimo hronologijom događaja:
Prvi je na blještavu scenu izašao golobradi Živković. Posle duge pauze, zbog boravka u JNA, ovo mu je bio tek treći meč. U takvoj situaciji Bugarin Angelov bio je veliki favorit. Još pre prvog udarca gonga mnogi su prežalili simpatičnog Živkovića. U stilu „lako ćemo“ Bugarin je i započeo duel, ali je ubrzo morao da se spašava kako zna i ume. Dobro poučen iz ugla Živković nije atakovao već je iz zasede lovio greške svog partnera i opasnim kontra udarcima neumoljivo pogađao u najosetljivija mesta. Angelov je kraj jedva dočekao na nogama, a Partizanov poletarac je na perfektan način demonstrirao šta u boksu znači kontra udarac i mudra taktika.
Milosav Popović je na ovoj reviji još jednom pokazao da je reč o izuzetno nadarenom momku. Iako je za protivnika imao snažnog i neugodnog Rumuna, Konstantineskua, bivšeg prvaka Balkana i višestrukog prvaka Rumunije, Popović je meč odboksovao u velikom stilu. Udarao je iz svih pozicija, uvek u pravi čas izbegavao je opasne atake Rumuna. Na kraju sve se pretvorilo u egzibiciju, a izuzetno majstorstvo naslednika Mate Parlova primoralo je žiri, u kome su se nalazili bivši velikani našeg ringa, da ga proglase najboljim tehničarem revije.
Pravu tragediju, isključivo zahvaljujući sudijama, doživeo je neustrašivi Jovan Nikolić. Rumun Kulinak je samo u prvom delu borbe imao inicijativu, a onda je kormilo u svoje ruke preuzeo Nikolić. Napadao je hrabro, za svaki udarac vraćao je dva, u trećoj rundi je Kulinaka čak dva puta dovodio u nokdaun. Ali, koja vajda od svega kad su arbitri za pobednika proglasili Rumuna. Istini za volju, Kulinak je kao pravi sportista kasnije priznao da je pobedio zahvaljujući sudijama, na ringu je čak vidljivim gestovima pokazivao publici da to nije njegova krivica, ali šta je to vredelo kad je pravi pobednik ring napustio kao — poraženi. Nije vredelo ni to što je gledalište punih deset minuta ogorčeno protestovalo, „sudijska kuhinja“ je i ovog puta bila neprikosnovena.
Jedino razočarenje svojim vernim navijačima, gle čuda, priredio je bivši vicešampion Evrope Svetomir Belić. U duelu protiv sjajnog sovjetskog reprezentativca Tairova nikako nije uspevao da pronađe pravu formulu za napad i odbranu i na kraju je zasluženo poražen. Belić je kasnije priznao da nije spreman za tako naporne dvoboje. Ako je tako morao je da otkaže učešće, jer renome se teško stiče, popularnost još teže, ali se lako — gubi, što je Belić, koji je ispraćen zvižducima na svojoj koži najbolje osetio.
Na kraju da rezimiramo: Partizanovi bokseri dostojno su reprezentovali jugoslovenski boks. To ohrabruje, pogotovu pred nedeljni nastavak prvenstva. Partizan istini za volju ne može biti šampion, ali nije svejedno da li će biti drugi ili peti. A, što se tiče Svetomira Belića, verujemo da je u pitanju samo kratkotrajna kriza, da će uskoro ponovo biti onaj stari istinski šampion ringa.