Posle nekoliko zlosrećnih igara: Trener Mirko Damjanović veruje da će sintezom mladosti i iskustva „crno-beli“ već ove jeseni imati prvi tim, koji će brzo zaboraviti sadašnje mesto na tabeli
Nestali su olujni oblaci sa Partizanovog horizonta na kome se već pojavljuje sunce. Najgore je prošlo. Sad svi možemo da odahnemo. Jedna kriza ostala je za nama. Iz te nevolje moramo izvući potrebna iskustva. Partizan se na poslednjim utakmicama lagano uspravljao i sad čvrsto stoji na svojim nogama. „Crno-beli“ su igrali odlično obe utakmice sa Gurnjikom, zatim sjajno u Zenici, vrlo dobro (i nesrećno) u meču sa Hajdukom i, konačno, zabeležena je prva pobeda ove jeseni u gostima — savladan je zrenjaninski Proleter!
Interesovalo nas je šta o ozdravljenju misli Kiril-Džina Simonovski, nekadašnji as i trener Partizana, koji je prihvatio poziv svoga kluba da u teškoj situaciji svojim znanjem, iskustvom i autoritetom pomogne. Džina odgovorni posao savetnika obavlja amaterski ali sa savesnošću najboljeg profesionalca. Uostalom, Simonovski je takav čovek da u svakom poslu unosi u potpunosti sebe, pa je i sada od ranog jutra, na stadionu. Ceo trenerski štab, igrači i rukovodstvo kluba neće ništa učiniti pre nego što potraže mišljenje klupskog doajena.
Simonovski je ličnost koja se ne povodi za trenutnim raspoloženjima. I kada je sve bilo crno, on je video mogućnosti brzog razdanjenja i nije podlegao pesimizmu.
„Bilo mi je jasno da ekipa takvog potencijala i igračke vrednosti ne sme i ne može da igra tako slabo“, kaže Džina. „Video sam da odnosi između igrača i tehničkog štaba nisu dobri, da je cela atmosfera vrlo loša. Pre svega, za mene je bilo neprirodno da budu po strani igrači takvog formata kao što su Bora Đorđević i Paunović. Prihvatam da su i oni, kao mladi ljudi, mogli da imaju u nekim situacijama pogrešno držanje, ali mene interesuje snaga koristi. Tu smo da ih strpljivo korigujemo, da posavetujemo, utičemo… Najlakše je kažnjavati. Ali, treba sagledati efekat toga. Igrači su razmaženi komplimentima, lako planu, kažu ono što ne bi smeli. To treba razumeti. Ko nije u mladosti grešio!
„Sad nam je situacija u klubu zdrava. Doktor Opavski tvrdi da će kroz desetak dana ekipa biti fizički spremna za najveći napor. Treneri Damjanović, Kaloperović i ostali rade vrlo predano. Dogovaramo se o svemu i uveren sam da nesporazuma više neće biti. U klubu je mobilno stanje. Svi smo kao na budnoj straži. Moramo se izvući iz ove teške situacije i krenuti ka gornjem delu tabele. Uostalom, ove godine moramo da stvorimo pravi tim, da oformimo igru kako bismo u narednoj sezoni mogli da stanemo uz bok Hajduku i ostalim našim vodećim klubovima, jer je Partizanu tamo mesto.
„Nekompaktni kolektiv pretvorili smo u homogenu celinu. Sada su uspostavljeni odnosi poverenja između igrača i trenera i ceo klub odiše harmonijom. Igra se sa velikom borbenošću, pojačanom odgovornošću i željom da se pobedi. Lagano se fudbalerima vraća vera u sopstvenu moć. Potrebna nam je serija pobeda, pa da igrači u potpunosti povrate samopouzdanje.“
Odličan srednji red
Dosadašnja iskustva Mirka Damjanovića i dolazak Simonovskog učinili su da je Partizan u toku jesenje sezone bio prinuđen da promeni način. igre. Pre svega, da se ne orijentiše samo na mladost, već i na iskustvo i kvalitet starijih igrača, mada „crno-beli“ takvih i nemaju. Istatov, Bošković, Bora Đorđević i Paunović imaju po 26 godina, a to je tek početak igračke zrelosti.
Simonovski je pristalica fudbala koji bazira na igri, veštini, nadmetanju… U prvo vreme i sam će pomagati Damjanoviću i Kaloperoviću na formiranju igre, uigravanju. To treba da bude slobodna, kreativna igra, sa mnogo rešenja u napadu, efikasna u završnici i sigurna u odbrani. Razume se, to je dug proces. U ovom trenutku je bitno da postoji pravi orijentir. Lutanja više neće biti, kako u sastavu tima tako ni u koncepciji igre.
Bolno pitanje golmana još nije rešeno. Sad je ponovo dobio svoju šansu Zlatan Milić. Istatov ostaje, a tu je i junior Zalad. Vulić se lepo razvija kao bek i Simonovski gaji velika očekivanja. Tu su još Bošković, Vraneš, pa i Golac kao mogućnost da se pojavi u dresu sa brojem 3.
Antić sad ima ulogu „korektora“. Ne onog staromodnog, usidrenog „čistača“, već slobodnog i modernog igrača koji obezbeđuje svoju odbranu, ali, po uzoru na Bekenbauera, učestvuje vrlo aktivno u igri. Paunović će biti klasični „štoper“ i najsigurnija je tačka odbrane. Kozić mora da vrši velike korekcije u igri.
Srednji red „crno-belih“ je kičma tima. U njemu be igrati Bora Đorđević, A. Todorović i Golac. To je po idejama, potezu i mogućnostima vrlo jaka linija čak i kada to merimo najoštrijim kriterijumima.
U špicu napada ostaju Zavišić i Vukotić. Možda će im pomagati Grubješić, Živaljević ili Boško Đorđević ili će mladi Aranđel Todorović igrati „lutajuće krilo“, kao što je to pre više od 20 godina igrao Simonovski kod trenera Ilješa Špica.
Nema sumnje da u ovakvoj formaciji, sa naglašenim akcentom na igri, a ne na defanzivi, Partizan može da bude po kvalitetu i onome što će pružati ravan najboljima u našoj zemlji.
Zajedno: mladi i iskusni
Mirko Damjanović nije tašto primio dolazak Simonovskog. Naprotiv, u toj pomoći video je mogućnost da i sam revidira neke svoje stavove, da šire sagleda određene probleme, pa i da nauči od čoveka koji je svoj život posvetio fudbalu. Sa poštovanjem sarađuje sa Džinom i tu ne može doći do nesporazuma.
„Mirnoća i poznavanje psihologije igrača omogućili su Simonovskom da brzo uoči sve probleme i da mi mnogo pomogne u prevazilaženju nevolja koje su nas zadesile. Mi nismo ove jeseni blistali, a ni igrali tako loše kao što to pokazuje naša pozicija na tabeli. Bilo je mnogo peha. Nisam zadovoljan našom igrom u Nišu, mada smo na Čairu uzeli bod a igrali smo izrazito slabo protiv OFK-a. Na ostalim utakmicama smo bili ravni našim rivalima, pa često i bolji.
„Osvedočio sam se da su za tim neophodni mladi, da bi uneli impuls i oduševljenje, i iskusni igrači koji svojim kvalitetom i samopouzdanjem ozračuju mlade, vode ih i čuvaju od iskušenja. Tom sintezom uspostavili smo pravu ravnotežu i uveren sam da dolaze bolji dani za naš tim“, rekao je na kraju Damjanović.
Da bismo mišljenju dvojice stručnjaka dali pravu dimenziju moramo reći našim čitaocima da smo ovaj razgovor vodili pre utakmice u Zrenjaninu, u trenutku kada je postojala mogućnost da se Partizan, u slučaju poraza, nađe na poslednjem mestu. Međutim, sigurnost njihovog stava, jasnoća misli i poverenje u igrače i ono što rade dali su ovom razgovoru optimističku notu, koja je bila, sad vidimo, na čvrstim osnovama.