KROZ NAŠU LUPU
Pred nama je derbi susret, utakmica dva najuglednija jugoslovenska tima, jedan od onih mečeva koji su puni tvrdog negiranja — da bolje plasirana ekipa mora pobediti. Ta večita neizvesnost koja se kroz skoro trideset godina nadvijala nad susretom između Partizana i Crvene zvezde i ovog 27. oktobra biće prisutna na stadionu kod Autokomande.
Ko će pobediti — to pitanje lebdi na usnama navijača oba tima. Odgovora nema. I jedni i drugi priželjkuju ono najlepše i plaše se onog najgoreg. Stare rane, usekotine su prošle i prešle u novo celo i to zagonetku koja je pred nama čini još većom.
I Partizan i Zvezda pojaviće se u novim sastavima, sa mladim igračima. Uz prvi atribut mladosti — samopouzdanje i gordost — oni će nam pokazati i svu svoju veštinu, znanje, energiju i entuzijazam koji će uneti u borbi da bi slavili pobedu. Sećamo se da je, bez malo, svaki derbi izbacio po neko novo ime, koje je kasnije bilo krupno u jugoslovenskom fudbalu. Ko će to ovog puta biti — ne znamo. Ima ih na obe strane koji su željni toga i imaju sposobnosti za to.
I pored takvih plemenitih nastojanja očekujemo da se akteri nijednog momenta neće udaljiti od stila i ponašanja koje su ranije generacije fudbalera ova dva velika kluba izgradili. Neka u tom lepom i uzbudljivom reljefu igre bude duela, oštrine, borbenosti, svega što moderni fudbal danas zahteva, ali neka ne bude ništa od onog što nazivamo nedopuštenim i opasnim.
Utakmica Partizan — Zvezda nije samo meč lokalnih rivala. To je susret koji pobuđuje interesovanje u čitavoj zemlji. Jer, u nedelju će ma svakom stadionu van Beograda svi gledaoci jednim uhom biti vezani za taj najveći događaj. Uostalom, svi oni pored svojih miljenika navijaju još za „crno-bele“ ili „crveno-bele“.
Napetost iščekivanja lebdi u prostoru, oseća se duševni nemir navijača oba kluba. Njihovo vatreno srce već jače bije. I do nedelje će se navijačka strast rasplamsati pravim dahom. Već sad nije teško prepoznati ruku koja nabija pušku. Vođi stručnih štabova su ti koji psihički i fizički pripremaju svoje momke, oštre ih za taj duel koji donosi najveću radost i najteži bol.
Nedelja se bliži. Sa njom rastu i naše želje. Navijači Partizana osećaju munju u oblacima, veruju da će grom pogoditi najljućeg rivala i da će Bora Đorđević, Paunović i drugovi trijumfovati.
Možda je optimizam navijača Partizana u ovom trenutku nešto veći, jer su njihovi ljubimci tek krenuli u juriš, dok Zvezda pokazuje neke znake posustalosti. Ali, iskustvo nas uči da nema nikakve zakonitosti niti logike kada se sretnu na fudbalskom poprištu ova dva tima. Očekujemo da će pravom poezijom da zatreperi majstorstvo Vukotića, Đorđevića i ostalih i da će to biti odlučujuće za krajnji ishod meča.
Treba još jednom istaći, da su ovo utakmice nerava. Ko na tom planu pokaže veću stabilnost, taj ima i veće šanse da sudbinu meča okrene na svoju stranu. Partizan je u prošlosti često gubio ove utakmice samo zato što nije izdržao nervni tonus, što je često hteo brzo ali brzopleto da reši utakmicu, bio usijano ambiciozan, nervozan… To iskustvo bi sad trebalo nečemu da nas nauči. Osnovno je — ne treba „juriti“ rezultat. Treba igrati mirno i čekati da rezultat dođe kao posledica bolje igre. Nekada smo u prevelikoj želji zaboravljali na sopstveni gol, pa nas je Zvezda pobeđivala baš onda kada smo bili bolji i nadmoćniji. To više ne bi smelo da se ponovi.