Posle derbi susreta: Simonovski i Damjanović priznaju da je Partizan, svojim slabostima, omogućio Zvezdi da zasluženo trijumfuje
To vam je fudbalsko pravilo koje nije napisano rukom čoveka već neuhvatljivim putevima loptačkog nadmetanja: kad igraju Partizan i Zvezda na stadion pohrli desetine hiljada navijača. Pored onih najokorelijih, dolaze i ljudi koji fudbal posmatraju isključivo na televizijskim ekranima, takozvani navijači u papučama. Na derbiju oko 70 hiljada ljudi je toplu sobu zamenilo stadionom Marakane stvarajući tako dekor koji je nova pokretačka snaga za svakog fudbalera. Divan ambijent, prijatno vreme za ovo doba godine surovo težak teren i bolja igra doneli su pobedu Crvene zvezde od 3:1. Igra u celini nije bila naročito kvalitetna. Dobrim delom zbog blatnjavog terena, kao i odsustvo pojedinih igrača (Vukotić, Petrović, Golac). Samo po koji blic-potez podsetio je na vremena Bobeka, Milutinovića, pa kasnije Galića, Šoškića, Hasanagića. To je suviše malo da bi ovaj meč ostao u trajnom sećanju fudbalskih poklonika. Vreme će doneti još mnogo ovakvih derbija. Ipak, želeći da čujemo meritornu ocenu susreta, razgovarali smo sa Džinom Simonovskim, stručnim savetnikom i Mirkom Damjanovićem — trenerom „crno-belih“.
Simonovski i Damjanović naglašavaju da je čitav splet nepovoljnih okolnosti doprineo Partizanovom porazu. Pre svega, to je odsustvo Momčila Vukotića. Ovaj nogometni znalac igra ovo prvenstvo u odličnoj formi, što je potvrdio i nedavno u reprezentaciji.
Druga neprijatnost je nastup nedovoljno oporavljenog Bore Đorđevića. Prema zamisli Stručnog štaba bitku je trebalo da odluči Partizanova prevlast i superiornost na sredini terena, u prostoru manevra gde su prvenstveno bili Bora Đorđević i Aranđel Todorović. Ovaj prvi, još uvek rekonvalescent nije mogao da na veoma teškom terenu pruži maksimum tako da su sredinom „prinudno“ gospodarili Baralić i Antonijević.
„Tu ima još nekoliko zanimljivih momenata“, naglašava Damjanović. „Sobne analize su rodile zamisao da Refik Kozić u prvo vreme bude naš najopasniji napadač. On je na nizu utakmica pokazao da ume da se snađe pred protivničkim golom. Na početku susreta Kozić je imao povoljnu šansu za gol, ali je njegov šut zaustavio golman Petrović. Da smo tada izjednačili na 1:1, ovaj manevarski potez bi dobio puno opravdanje i film samog susreta bi uzeo drugi tok. Nešto slično je uspelo reprezentaciji kada je Katalinski protiv Norveške prešao na poziciju centarfora i sa dva lepa gola odlučio utakmicu našu korist. Međutim naša nesigurna odbrana je kumovala kod dva Zvezdina brza gola i tu je susret praktično bio odlučen. Želeli smo da izmenama i uvođenjem u igru Nikolića i Živaljevića osvežimo napad što nam je donekle i uspelo jer je Partizan u drugom poluvremenu bio znatno bolji i imao nekoliko povoljnih šansi koje su, uz veću snalažljivost nekih igrača morale rezultirati golovima.“
Dvojica članova stručnog štaba Partizana naglašavaju da u prvom delu utakmice oni iskusniji igrači (prvenstveno Blagoje Paunović u odnosu na Savića a i Vlada Pejović) nisu striktno ispunjavali postavljene taktičke zadatke. Dogovor je bio da se igra plitka formacija, da se ne ostavi veliki razmak između napadačkog i odbrambenog reda, što u prvom poluvremenu nije u celosti sprovedeno u delo. U pauzi utakmice fudbalerima je ukazano na greške i drugo poluvreme je, globalno posmatrano, pripalo Partizanu koji je i smanjio na 2:1. Bila je to jedna izrađena akcija, matna kombinacija koju je mladi Nikolić realizovao. Međutim, po oceni Simonovskog i Damjanovića to nije bilo dovoljno za preokret tako da je poraz (kad se sve sabere i oduzme) zaslužen, jer je Zvezda igrala bolje. Kraj meča je u stvari “odsvirao“ Džajić (uz potpunu Milićevu saradnju) golom iz slobodnog udarca koji se lako brani.
„Naš klub se sada nalazi u nešto težoj situaciji“, želeo je na kraju da kaže Damjanović. „Poslednjih nekoliko kola Partizan igra dobro ali ne osvaja bodove. Toj ‘praksi’ mora doći kraj nadamo se već do kraja prvog dela prvenstva.“