U Skenderiji Partizan načinio podvig: posle vođstva domaćina — 0:2 slavio pobedu od — 3:2!
Srca Partizanovih igrača, mogla su na kraju tog petog seta da prepuknu od radosti. Zar je posle 0:2 bilo kakve nade? Ipak, čudo se dogodilo. Mladići u „crno-belim“ majicama pobedili su sa 3:2. Pohitali se jedan drugome u zagrljaj, jer su posle petog seta, dijamantskog seta svoje karijere, pružili partiju za priču, za nezaborav… heroji utakmice, grlili su se na terenu, a verni navijači i članovi uprave na tribinama. Radosti nije bilo kraja…
Drama
Najblaže rečeno, bila je to drama u „sarajevskoj lepotici“ — dvorani Skenderija. Protivnik je u početku utakmice demonstrirao izvanrednu odbojku i zahvaljujući odličnoj igri svojih smečera Jogunca, Džude i Lukača, poveo je sa 2:0. Izgledalo je da za Beograđane nema nade i da će sarajevski „studenti“ u istom stilu završiti utakmicu. Ali sport ume da režira čudne preokrete, da ispiše najneverovatnije priče…
Preokret
Izgledalo je da „crno-beli“ brod potopljen, da je treći set samo formalnost. Međutim, nije bilo tako. Partizanovi igrači bili su u tim momentima veličanstveni. Borili su se poput ranjenog lava. Znali su da umeju, verovali su u sebe i pokazali koliko vrede. Na briljantan način, nadmašili su sebe. Imali su jednu izvanrednu osobinu te večeri. Njihovo lavovsko srce, donelo je brojnoj Partizanovoj porodici novi trijumf. Takav pristup igri učinio je da rezultat bude izjednačen na 2:2 i da srca svih prisutnih zakucaju u ritmu „crno-bele“ pobede…
Trijumf
Kapiten Piljić, iskusni reprezentativac Piljić i iznenađujuće dobri Marković, bili su nosioci te nezaboravne igre. Ni ostali nisu žalili truda da bi doprineli trofejnoj pobedi. Svi su zaslužili komplimente oduševili su brojne gledaoce u raskošnom zdanju Skenderije. Igrali su briljantno, sigurno do nepogrešivosti. Kao da nije bilo slabih, već samo dobrih i još boljih. Odlučnost i rešenost beogradskih odbojkaša sa Partizanovim grbom na grudima, isplatila se mnogostruko. Svi su igrali kako se samo poželeti moglo — svi za jednog, jedan za sve.
Fanfare
Posle furioznog petog seta, kratkotrajne eskalacije radosti i opijenosti pobedom, mladići trenera Miroslava Vorgića, postrojili su se na centru blještavo lepe dvorane Skenderije, posebno pripremljene i za veliko finale.
Uz zvuke mnogobrojnih fanfara, Pavo Jolanc, potpredsednik Odbojkaškog saveza Jugoslavije, predao je kapitenu Partizana Mati Piljiću pobednički pehar, koji će sledeće godine po šesti put, krasiti klupske vitrine Partizana.
Dragocen trofej osvojen šesti put
Odbojkaši Partizana ukrasiće svoje vitrine Kupom Jugoslavije po šesti put. Seniorska ekipa bila je najbolja u najmasovnijem jugoslovenskom takmičenju: 1959, 1961, 1962, 1964, 1971, i 1974. godine.
Prilikom poslednjeg osvajanja značajnog trofeja, ekipa je igrala u sledećem sastavu:
Kulić, Kovačević, Marković, Stojmirović, Piljić, Balandžić, Karaklajić, Živanović, Petković, Adanko i Matijašević.
Rekli su posle trijumfa…
Vladimir Marjanović, sekretar Skupštine JSD Partizan:
„Uspeh naših odbojkaša neobično me je obradovao. Pokazalo se da uprava ovog kluba vodi pravilnu politiku, jer svake 3 do 4 godine obnovi ekipu sopstvenim snagama iz juniorskog tima. Odbojkaši su tim koji uvek ima po nekoliko reprezentativaca, stvorenih u sopstvenoj školi. Velikom uspehu znatno je doprinela i uprava kluba, sastavljena od vrednih sportskih radnika. Srdačno čestitam našim mladićima i želim im puno uspeha na međunarodnom planu, u takmičenju Kup pobednika kupova“.
Đorđe Stanišić, predsednik kluba:
„Bio sam u pravu kada sam rekao da nepokolebljivo verujem u naše mlade igrače. Nisam ni jednog momenta posumnjao u krajnji uspeh i pored značajne prednosti protivnika posle dva odigrana seta. Naš trijumf, uvećala je i besprekorna organizacija ove finalne utakmice, za koju mislim da je bila najsvečanija u istoriji odbojkaškog Kupa“.
Miroslav Vorgić, trener ekipe:
„Uspeh našeg mladog tima nadmašio je sve moje optimističke prognoze. Jer pre finalnog meča, na putu nam je stajala neobično jaka ekipa Mladosti iz Zagreba, koju smo pobedili i dobili šansu da zaigramo u finalu. U Skenderiji, posle drugog seta, umalo nisam dobio šok. Ali i dalje sam verovao u preokret jer smo igrali iz seta u set sve bolje. Vredan uspeh, najlepše je priznanje za uložen trud u ovoj godini. Mislim da su na redu lepši dani našeg Odbojkaškog kluba. Vraćena je vera u snagu tima, u igru.“
Ing. Mate Piljić, kapiten tima:
„Finalna utakmica je bila mnogo više dramatična nego kvalitetna. To je donekle i normalno obzirom na važnost susreta. Pokazalo se još jedanput da je u sportu, posebno u odbojci sve moguće. I najneverovatniji preokreti. Veliki je ovo uspeh naše mlade ekipe u kojoj nema reprezentativaca Golijanina, Stanimirovića i Balandžića I. Posebno smo dobro igrali u trećem setu, kada smo razbili odbranu protivnika. Imali smo tempo, nepogrešiv smeč i nepremostiv blok. To je odlučilo utakmicu.“