Vojislav Marković — zabluda ili dostojna zamena Ćurkovića?
Tim, koji je bio rasadnik vrsnih čuvara mreže, na startu prolećnog dela prvenstva, ostao je bez golmana! Ćurković u JNA, Drljača povređen, Furtula neiskusan… Potražen je spas u Vojislavu Markoviću golmanu Proletera. Mladiću, koji je pre dvadeset meseci ustupljen Zrenjanincima. A pravi motiv tog „ustupanja“ bio da se definitivno proveri: da li je on dostojan da bude u Partizanu, ili ne?
Igra slučaja učinila je da se vrati pre nego što se dobio odgovor na to pitanje. Vraćen je da brani prvo mesto, da se dokazuje u neuporedivo delikatnijem trenutku, nego što je bio onaj u kome mu „crno-beli“ nisu pružili šansu!
Iskušenje
Došao je pošto rukovodstvo nije uspelo da nađe boljeg! Malo se u njega verovalo, bio je čak tu zato što klub nije imao rezervnog golmana, a nešto je trebalo da donese sigurnost. Ovoga puta element koji je Markoviću smetao ranije — pomogao mu je. Mladić nema kompleksa, zazora, straha. Ne reaguje na priče. Čvrsto je ščepao šansu koja mu je pružena i — brani veoma dobro!
Ovo je sezona velikih iskušenja za Markovića. Da definitivno iskaže svoj talenat, da se nametne, razuveri sve koji sumnjaju u njegovu vrednost. Ili: da raskrsti sa zabludama mnogih, i „dokaže“ da nije golman za veliku ekipu.
Na svom ponovnom debiju u dresu Partizana (Čelik) bio je odličan, mada su bodovi izgubljeni. U Sarajevu je ostavio solidan utisak, protiv Maribora imponovao sigurnošću, da bi u Crvenki imao dve odbrane u stilu velikog golmana.
— U prvom poluvremenu reagovao je sjajno — kaže njegov prethodnik Ćurković, koji je gledao taj meč. — Izbacio je loptu iz samog ugla, delovao sigurno i pravovremeno. Ako ovako nastavi, Partizan ne treba da strepi.
Do sada: Marković nije izneverio. Šta će biti u narednim kolima? Niko to ne može da predvidi. Zbog toga je ovo njegova sezona. Da reši dileme, iskoristi šansu, izloži sebe mnogim iskušenjima. Nije premlad (22 godine mu je), nije ni neiskusan. Sve zavisi od njega i njegovih stvarnih mogućnosti. Ovo je proleće, kada Vojislav Marković, kao nekada Šoškić, može da obezoruža sve one koji su mu odricali talenat. A njih nije malo.
Mladost
Kažu da je previše hirovit, izgubljen u svojim željama. Da se lako prepušta samozadovoljstvu. To su hendikepi mladosti. Prvi koraci u staroj sredini nagoveštavaju da se Marković „oslobodio“ tih slabosti. Godine čine svoje…
A nije tajna da ga je Partizan ustupio upravo zbog tih nestašluka, koje profesionalizam ne trpi.
Ponikao je u Partizanu. Mnogi su se čudili što je izabrao golmanski dres, svojom figurom više je podsećao na dizača tegova. Stigao je, 1967. godine, da bude Ćurkovićeva rezerva. Nije dobijao šansu, nije imponovao, a bio je nestrpljiv. Jedva je dočekao jesen 1968. kada se Ćurković povredio, da bi branio u Ljubljani. I, bio je izvanredan! Junak meča. „Sportov“ izveštač ga je ocenio „devetkom“! Nov talenat na pomolu? Ne! Već u sledećem meču bio je izuzetno slab. Ophrvan manirima „zvezde“ brzo je upao u drugi plan. Dobio je još nekoliko šansi, nije ih iskoristio. I, otišao je u Zrenjanin. Vreme je bilo pred njim. Otišao je da se kali, da stiša hazarde mladosti…
„Osveta“
Otišao je u potrazi za šansom. Kako to samo mladost ume — zainatio se, da dokaže ko je i koliko može. Bio je jedan od boljih, čak i najbolji golman Severne grupe Druge lige. Igrao je, minulog proleća Partizan u Zrenjaninu, za Kup. I poražen je zahvaljujući Markoviću! Branio je fenomenalno, strelci „crno-belih“ nisu mogli da ga savladaju. Bila je to njegova „osveta“ zato što je otišao iz Partizana.
Pokajali su se mnogi. Ali se i radovali što klauzula ugovora predviđa da se Marković može vratiti. Ostao je u Zrenjaninu da se kali, izrasta. Partizan je imao Ćurkovića, Drljaču, došao je i Furtula…
Samo, taj momak nije mogao bez oscilacija! Tapšanja po ramenima pohvale, maniri „zvezde“ — sve je to uticalo na pad forme. Postao je rezerva! Morao je da izdrži novu etapu dokazivanja, da bi u Proleteru bio prvi…
Šansa
Upravo u tom trenutku, Partizan ga je vratio! Pružili su mu šansu. U najdelikatnijem trenutku po klub i njega! Hoće li je Marković iskoristiti?
— Nadam se — kaže skromno. — Učiniću sve da opravdam poverenje.
Trener Zec u njega veruje, stekao je naklonost i poverenje igrača. Drljača se tek oslobodio gipsa i počeo sa lakšim vežbama, Furtula je premlad i neiskusan. Strah od konkurencije ne može da ga ophrva i demobiliše. Jer, ako u ovom trenutku ne bude prvi golman — znači da nije kvalitet za veliki klub!
Ovo je situacija koja ne trpi kalkulacije, neozbiljnost, prepotenciju, lažnu sigurnost… Ovo je situacija koja zahteva maksimalnu mobilnost, ozbiljnost, disciplinu, angažovanost…
Vojislav Marković bije svoju veliku bitku. Za dokazivanje, za afirmaciju. Dokazao je da je talentovan. Ovog proleća brani vrlo dobro, a samo je protiv Dinama direktni krivac za dva gola. Na najboljem je putu da pobedi u igri za svoje mesto na golu. Da li će dobiti i borbu za sazrevanje ličnosti? Borbu protiv hirova, neodgovornosti, komotnosti. U njegovom slučaju ta komponenta je mnogo važnija… Na golu Partizana može da stoji samo jedna kompletna golmanska snaga, nepodložna velikim oscilacijama forme i shvatanja. Kakvi su bili Šoštarić, Šoškić, Ćurković…
Marković je vrlo dobro počeo svoj povratnički pokušaj na golu. Hoće li tako nastaviti zavisi isključivo od njega samog.
Ovo proleće je njegova šansa. I više od toga: prilika da razbije dileme! Ovo proleće je Partizanova i Markovićeva nada. — Hoće li ono biti uspešno?
Ovaj momak je dokazao da to može. Kad hoće…