IGRE I LJUDI
U tu vest iz Ljubljane dugo nisam mogao poverovati. Jer ona je glasila: hokejaši „Partizana“ napustili klizalište, utakmica prekinuta! Vest mi je delovala neverovatno ne zato što se nešto tako ne može dogoditi (poslednjih godina, istina, retko) već zato što se radi o hokejašima „Partizana“. Odmah sam se setio jednog drugog događaja koji se desio nepun mesec dana ranije na ledenoj ploči tašmajdanskog stadiona. Događaj je bio istovetan ovome u Ljubljani: početkom druge trećine jedna ekipa („Medvešćak“) nezadovoljna odlukom sudije — napustila je klizalište! Ali pre tog završnog, nedostojnog čina, igrači druge ekipe („Partizana“) nastojali su da nagovore svoje protivnike da se vrate na led i ne dozvole skandalozan završetak tog, inače prijateljskog meča.
Na žalost, prijateljsko ubeđivanje nije pomoglo. I da bi bar koliko toliko umirili obmanute i promrzle gledaoce, „Partizanovi“ momci su se podelili u dve ekipe i odigrali zanimljiv meč. Borili su se agilnije nego da igraju veku prvenstvenu utakmicu. Gledaoci su, naravno, to odmah osetili i nagradili ih srdačnim aplauzom.
I, kako, posle svega toga, čovek da poveruje u vest koja stiže iz Ljubljane samo dvadesetak dana kasnije i koja kaže da su ti isti momci koji su na Tašmajdanu osvojili publiku svojim sportskim držanjem učinili prekršaj koji se, meren aršinom sportske etike, smatra jednim od najtežih, ako ne i najtežim. Pitao sam se: je li moguće da su ti isti momci bili akteri jednog takvog događaja? Tvrdoglavi jezik realnosti je rekao — da. Koje je, onda, njihovo pravo lice: ono tašmajdansko ili ono ljubljansko? Naravno, čim je prošla srdžba, shvatio sam da je ljubljansko ponašanje crno-belih momaka bilo, možda, trenutak krize, malodušnosti, besa, gubitak samokontrole. Ali mi nikada nije jasno, kad su u pitanju takvi događaji, kako je moguće da se čitav jedan kolektiv izgubi do te mere da zaboravi lepo ponašanje, dostojanstvo, viteštvo… Bio sam spreman da zaboravim taj ružan događaj, ali me jedan drugi ispad opomenuo da ljubljanska epizoda i nije slučajna. Opet se radilo o sportisti u crno belom dresu i opet o — hokejašu! Taj momak (mislim da se zove Milanović) na juniorskom prvenstvu države, koje je održano u Sloveniji, na sudijsku „nepravdu“ reagovao je, izgleda jedinim adutom svoje pravde — palicom! Napuštajući klizalište taj junoša je raspalio sudiju hokejskom palicom! Nisam mogao a da se ne upitam: kako je moguće da takav momak odraste u crno-beloj porodici?
Ali ni ovde nije kraj priče o nesportskim (da li samo nesportskim?) ispadima Partizanovih momaka. Nedavno, na međunarodnoj bokserskoj reviji „Oskar“, i pored briljantnih poteza Svetomira Belića, crveneo sam od stida. Naravno, za to pripada zasluga jednom drugom momku, Mudrovčiću. Tek što je počela borba između njega i Vlašića, „Partizanov“ bokser, pošto sudija nije opomenuo njegovog protivnika koji je po njegovom mišljenju prljavo boksovao, jednostavno je odmahnuo rukom i ljut na sudiju — napustio borbu! Ni malo mudro od mladog Mudrovčića. Svi su bili zaprepašćeni njegovim gestom, koji se ne može ničim pravdati.
Slični po načinu ispoljavanja, ali različiti po posledicama, ovi slučajevi opominju, istina svaki na svoj način. Najpre zato što se zbog njihove učestalosti gotovo može govoriti o pojavi. Zatim, što se radi o najdrastičnijem manifestovanju izneveravanja klupske boje i klupskog patriotizma. Jer napuštanje borilišta znači i u sportu kao i u životu — dezerterstvo i kukavičluk. A što se posledica tiče, one su takođe višestruke. Ako bismo i zanemarili štetu nanetu; SD Partizan u sportsko-takmičarskom smislu (kažnjavanje kompletnog prvog tima hokejaša), ne možemo nikako zanemariti udarac nanet fer-pleju i ugledu sportskog društva. Jer nema pravo ni jedan sportista, bez obzira ko on bio i koliko dugo nosio crno-beli dres, da devalvira ugled, duh uzornog ponašanja i džentlmenstvo s toliko muke stvaranog decenijama i naporima mnogih generacija „Partizanovih“ sportista. To bi morala da bude prva lekcija svim mladićima koji dolaze u „Partizan“ ili rastu u njemu. To bi morali da znaju i vaspitači momaka koji su nam poslednjih meseci umesto sportskih rezultata priredili — neprijatnosti!