Napadan i cenjen: Miloš Bojović, bivši kapiten košarkaša Partizana i reprezentativac, o „crno-belima“
Košarkaši u centru pažnje
U „crno-belom“ domu košarkaši su u centru pažnje. Više od svih drugih u ovoj velikoj sportskoj porodici, jer je prvenstvo države došlo gotovo do poslednjih stepenica.
Mnogi, zlobnici i oni suviše ljubomorni, proricali su mu slom: igrački i rukovodeći. Ali, ekipa, košarkaši, prošli su kroz sve oluje blagonaklonih i zlonamernih opaski.
U ovom dnevniku — „Partizanovom vesniku“, na ovom mestu, držalo se slovo, kao sa predikaonice, o slabostima košarkaša, pojedinih članova uprave, o perspektivi, greškama i malim i velikim… Govorili su mnogi i bila su saslušana mišljenja meritornih.
Sada, dajemo reč Milošu Bojoviću, čoveku cenjenom i napadanom, bivšem kapitenu Partizana, reprezentativcu, treneru, članu uprave…
Priče
Mišljenje Bojovića o zakulisnim radnjama, o tamnim trenucima kluba:
BOJOVIĆ: Raznorazne priče normalna su pojava kada se pravi veliki posao! Za one na izvoru događaja sve je jasno: Temelji jednom novom životu, jednoj novoj strukturi u radu kluba su postavljeni. Nalazimo se u fazi da u svojim redovima, ili sa strane, pronađemo ljude koji Partizanov potencijal mogu da pretvore u tim kakav „crno-beli“ nikada do sada nisu imali.
P. VESNIK: Pominju se priče o šampionskom tronu?
BOJOVIĆ: Sasvim je normalno što u traženju novog pojedinci pokušavaju da zadrže pozicije ili da ih steknu. Lične ambicije neće moći da prevagnu nad kolektivnom željom da se pokaže jedno novo, sjajno ruho Partizana, sa krajnjim ciljem — šampionskim. Pominju se godine kada treba da ostvarimo svoje želje. Pominje se sezona 1973/74. kao vladavina Partizana. Slažem se i mislim da je to taj trenutak.
P. VESNIK: Ima i tužnih priča?
BOJOVIĆ: Od kada sam skinuo igrački dres, od kada sam u drugoj funkciji Partizan godinama ramlje. To su poslednje tri godine. To je bila cena uklapanja u novi ritam. Tvrdim, i to smelo tvrdim, da sam optimista, ali i realista i da će ljudi koji su vezani za košarku, kojima je pri srcu tim i oni koji igraju, umeti zajedno da ukažu poverenje onima koji ih budu vodili. Imena uopšte nisu važna.
„Mobilizacija“
Skoro godinu dana, prošlo je od „junske mobilizacije“, trenutka kada su pod crno-belu zastavu pozvani svi oni koji su branili boje ovog kluba. svi oni koji žele prosperitet Partizana.
BOJOVIĆ: Dug je to period za brzo ostvarenje želja. Ali, stvari su se iskristalisale veoma brzo. Videlo se ko radi, ko ne želi da radi, ko više priča…
P. VESNIK: Neki su suvišni, neki nisu. Jednima treba reći zbogom, drugima doviđenja, trećima uputiti poziv.
BOJOVIĆ: Pod okolnostima, kada se stvarno želi renesansa, onda ne treba imati mnogo sentimentalnosti u interesu budućnosti. Pod okolnostima, u kojima Partizan sada igra u svom sastavu ima košarkaša koji ne zaslužuju da se nađu u timu. Na drugoj strani, nalazi se juniorski tim već afirmisan kroz nadmetanja u Srbiji, koji je stigao pred sama vrata prvog tima. Kombinacijom seniora i najtalentovanijih juniora Partizan dobija šansu da stvori sistematski tim za dužu stazu.
Kategorije
Kada govori o igračima Bojović barata imenima sa puno autoriteta, jer su mu ona prisna, jer je sa nekima vodio bitku na terenu, a neke je spremao za košarkaške juriše…
— Bazu na koju treba da se oslanja tim sa puno iskustva čine: Čermak, Jelić, Farčić, Zečević, Pešić, Latifić, Popović, Bogojević. Za njima dolaze mladi, spremni da svakog trenutka uskoče u vatru: Beravs, Kaljević, Iljadica, Simić, Martinović, Pujaz, Damjanović, dok treću grupu sačinjava kategorija igrača koje tek treba da dođu sledeće sezone: Đukić (Borac), Dalipagić (Lokomotiva, Mostar), Delibašić (Sloboda, Tuzla).
Sukobi
Zamerili su mu da inicira sukobe, da „pali vatru“, ali mu je i odavano priznanje — tek posle dužeg vremena.
BOJOVIĆ: Postojala je borba mišljenja. Poslednjih godina provlači se moje ime kroz brojne razgovore. Pre godinu dana reagovao sam oštro, temperamentno, tvrdeći da će se Partizan naći na nizbrdici, da treba da se primenjuje pravilo: košarka — košarkašima. Kriza je bila očita kada se Partizan jedva spasao ispadanja iz Lige prošle sezone, kada se sada našao na ivici provalije. Mnogi su tražili u tome moje nazovi ambicije da budem trener prvog tima. Sa starom funkcijom u novoj upravi to sam energično demantovao. Insistiraju, uvek, da se u Partizanu vodi vešta politika u zakonima moderne košarke, što jedino može da garantuje timu i opstanak i kontinuirani napredak.