IGRE I LJUDI
Odavno svet nije bio tako budan i tako uzbuđen kao te osmomartovske noći, odnosno jutra. Kraj TV ekrana dežurali su i oni koji ne nose u sebi sportske emocije, privučeni čudom reklame i publiciteta. I gotovo svi su isto osećali — uzbuđenje, i isto želeli — da vide jednog od ta dva tamnoputa momka na podu, u inferiornom. bespomoćnom položaju. I želja im se ispunila: posle maratonske tuče od 45 minuta jedan vitez pesničenja je posrnuo i pao. Neočekivano za mnoge, bio je to legendarni i nepobedivi Klej. Na žalost, želja onih malobrojnih poklonika plemenite veštine da u ovom „meču decenije“ uživaju gledajući lep boks, nije se ostvarila.
Ostaće zapisano jezikom sportskih pera da je meč između dva nepobeđena apsolutna svetska prvaka, Kasijusa Kleja i Džoe Frejzera, završen pobedom ovog drugog — na poene. Ostaće zapisano i još štošta u vezi sa ovim mečom. Neće ostati neprimećeno da se Klej upustio u tu borbu posle 3,5 godišnje sportske pauze i da je to bio meč s dosta rizika po njega. Za brojne bokserske stručnjake mnoge stvari u vezi sa ovim spornim mečom ostaće neobjašnjene i sporne. Čak i sam rezultat će biti sporan, jer nije mali broj onih koji smatraju da Klej u stvari nije pobeđen. Možda je ipak najtačnija ocena ovog meča da ga Frejzer nije dobio, već da ga je Klej — izgubio!
No, bez obzira na zvanični rezultat meča nije neumesno postaviti pitanje: ko je u stvari poražen u Medisonu 8. marta 1971. godine? Po meni te noći na njujorškom ringu nije pobeđen samo jedan bokser. I nije tada srušena samo jedna legenda, makar se radilo o najvećoj i najopojnijoj u istoriji ovog sporta — legendi Kasijusa Kleja. I ne samo o legendi Kasijusa Kleja, već i o legendi Mohameda Alija (istina, ovde je, poražen Klej ali ne i Ali).
Te fatalne noći nije poražen samo Klej već bokserska veština sa svom svojom lepotom i viteštvom. To je bio trijumf prljavog uličnog pesničenja i snage nad maštom, virtuoznošću tehnike i svim čarima plemenite veštine. I zato pobeda Frejzera nad Klejom može biti fatalna po svetski boks i sport u celini. Jer može otvoriti put novim Frejzerima, što će reći sirovim snagatorima i siledžijama.
Osmog marta 1971. U Medisonu se desilo nešto što poslednjih godina polako biva karakteristično za svetski sport: trijumf snage nad veštinom. Događa se to ne samo u boksu, veći u mnogim drugim sportovima. Na žalost, sve češće i sve zlokobnije. Da Brazil prošle godine nije pobedio u Meksiku bio bi to odista fatalan udarac svetskom sportu. I zato valja svim srcem navijati za fudbalere kakvi su brazilski, mada znamo da takvih nema, za boksere kao što je Klej, mada je Klej jedan, za vaterpoliste kao što je Janković, mada je on poslednji mohikanac, za gimnastičare kao što je Cerar, za golmane kao što je Jašin i njima slične i na žalost malobrojne.
Da bi lepota i viteštvo još dugo živeli u svetskom sportu.