I to se dogodilo. Posle uobičajenog poslepodnevnog treninga trener Zec se sa fudbalerima uputio u svlačionicu. Međutim tamo na izlasku iz igrališta, zaustavi ga nepoznati čovek i reče: — Gojko, blizu 500 navijača Partizana vas čeka. Želimo da nam govorite o situaciji u klubu, o njegovim izgledima, porazima, načinu treninga…
Bez ijedne reči komentara, onako sav oznojen od žestokog treninga, Gojko Zec uhvati čoveka pod ruku, nasmeši se i u znak pozdrava podiže ruku navijačima.
Na suprotnoj strani igrališta prolomi se aplauz. Kada je, samo nekoliko trenutaka kasnije, trener bio sasvim blizu najvatrenijih navijača, prokomentarisa: — Mislio sam da ste ljuti na mene. Gubimo, imate i pravo. A i situacija…
— Neka — mora i da se gubi — upade neko od navijača.
— Nego, mi bi da nam najpre govorite o današnjem treningu, kao i o tome kakvu taktiku pripremate za predstojeći susret? — upita predstavnik grupe navijača.
— Danas smo, najpre, uvežbavali promenu mesta bekova. Još preciznije, uvežbavali smo to kako će Radaković rešavati pojedine situacije ako se kao desni bek nađe u ulozi levog beka i obrnuto. Morate razumeti: učinak desnog beka na položaju levog, je slabiji pa zato to valja i uvežbavati.
— Sarajevo je snažan protivnik? — javi se jedan bariton iz velike grupe navijača.
— Veoma snažan. Možda ste i sami primetili da smo tokom današnjeg treninga, a i ranije, pokušali da rekonstruišemo igru nekih sarajevskih fudbalera kao što su Muzurović, Vujović, Fazlagić…
— Ama, mante se Gojko, odbrane. Kako ćemo zaustaviti Musemića?
— Biće teško. Ipak, sve zavisi kako će svoje zadatke obaviti Paunović i Budišić, hoće li i drugi igrači uspeti pravovremeno da se vraćaju u onaj prostor gde Musemić najčešće prima fudbal. I, trebalo bi ga sprečiti u tome da što manje puta uspešno primi loptu. Jer, posle će sve biti teško…
Dugo su navijači postavljali pitanja svom treneru. Pitali su sve što im je na srcu ležalo. Trener je odgovarao. Potanko i s posebnim zadovoljstvom. Ne štedeći ni vreme ni sebe. I nije krio teškoće niti slabosti pojedinih fudbalera. Nije za to bilo ni potrebe. Reči je bilo o njihovom timu, i zato su reči išle iz srca — srcu!
Na kraju i trener i navijači su se rastali zadovoljni, verujući da dolaze bolji dani,
Garant za to nisu želje i nade, već činjenica da se sistematično i neumorno radi.