Posle tri kola takmičenja Prve savezne bokserske lige
Maratonsko takmičenje Prve bokserske lige prekinuto je posle samo tri održana kola zbog Balkanskog šampionata (od 28. aprila do 3. maja) u Titogradu i priprema reprezentacije. Tokom maja održaće se još dva kola, a onda dolazi novi, još duži prekid, zbog priprema i odlaska najboljih boksera na Evropski šampionat u Madridu. Zatim sledi „letnja pauza“, pa pripreme i odlazak na Mediteranske igre, i tako, sa dužim ili kraćim prekidima, 14 prvoligaša boriće se sve do Olimpijskih igara 1972. godine za titulu klupskog prvaka Jugoslavije!
Stav Partizana prema ovakvoj Prvoj saveznoj ligi je poznat: beogradski klub je bio odlučno protiv proširenja i dugo nije želeo da učestvuje u jednom ovako nerealno iskonstruisanom takmičenju. Potvrda takvog stava i njegove ispravnosti su tri održana kola koja su obilovala predajama i nokautima, javnim opomenama i diskvalifikacijama, predajama mečeva bez borbe… Ogromne razlike u kvalitetu pojedinaca, hiperprodukcija boksera, sudija i drugih zvaničnih lica stvorili su atmosferu u kojoj se više zaista ne zna ko „pije“, ali se zna da „plaća“ jugoslovenski boks kome je ovakva savezna liga — najmanje potrebna,
Partizan je startovao sa dvadesetak prvotimaca, ali već na prvom meču u Svetozarevu, zbog povreda i bolesti, ekipa je bila nekompletna — (samo osam boksera!) protiv tako jakog protivnika — poraz je bio neminovan (3:77). Već sledeće nedelje, u punom sastavu, „crno-beli“ su „pregazili“ na svom ringu Banat iz Zrenjanina sa 8:2. Najzad, u trećem kolu protiv favorita Radničkog u lokalnom derbiju „iščupan“ je nerešen rezultat što je značajan uspeh s obzirom na vrednost i iskustvo ekipa.
Posle osvajanja šest šampionskih titula, Partizan je bio u dužoj krizi i dve godine se takmičio u Drugoj ligi. Sada, na povratku, klub nema velikih pretenzija, jer se uglavnom oslanja na mlade boksere bez dovoljno iskustva u ligaškim okršajima.
Zbog kršenja klupske discipline iz kolektiva je isključen Mudrovčić (došao iz Pule pre nešto više od godinu dana), a ekipi su pristupili: Lakčević, bivši član Spartaka, zatim Lozničani Aleksandar Popović i Živković i bivši član Mačve iz Šapca Mikan Popović. Dok Lakčević ima pravo nastupa odmah, jer je bio na odsluženju vojnog roka, ostala trojica moći će da se bore u prvoligaškim dvobojima tek od oktobra meseca. Kako se radi o izuzetno talentovanim mladićima, biće to za Partizan veliko pojačanje.
Trenutno treneri Pavle Šovljanski i Stevan Paljić raspolažu sa 18 boksera spremnih i sposobnih za takmičenja, dok se u omladinskoj školi Koste Lekovića obučava „plemenitoj veštini“ blizu 100 omladinaca!
Najviše uspeha u prva tri kola imao je za sada jedini reprezentativac u redovima Partizana i najuspešniji jugoslovenski bokser 1970. godine Svetomir Belić koji je dobio sva tri meča. Po dve pobede izvojevali su Stanojević, Šekularac i Vranić, Radojević je zabeležio veliki uspeh pobedom nad Širkovskim, a oporavljeni Smiljanić i Lazić, iskusni borci, vratili su se u ekipu u meču protiv Radničkog i zabeležili sigurne pobede.
Od sekretara Bokserskog kluba Partizan Slobodana Momčilovića dobili smo ovu ocenu dosadašnjih rezultata:
— Plan za prva tri kola je ispunjen. Odmah da se razumemo — objašnjava Momčilović — naš je cilj da ove godine izborimo siguran opstanak među najboljim klubovima Jugoslavije, da naši mladići steknu neophodno iskustvo i da se ekipa kompletira i konsoliduje. Već iduće godine, uveren sam, borićemo se za prvo mesto, jer ćemo imati jednu od najboljih ekipa u zemlji: Partizan je na sigurnom putu da vrati staru slavu i pozicije koje je držao dugo godina u jugoslovenskom boksu.